Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


Ведалар-ун китобдан иборат булган ди н и й мадхиялар-гимнлар, диний



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Ведалар-ун китобдан иборат булган ди н и й мадхиялар-гимнлар, диний
кушиклар ва афсоналар туплами. Буларнинг ичида энг кадимийси ва энг
мухи ми Ригведа (м ад\иялар туплами) лисобланади.
II


хасида юнонлардан хам олдин унли ва ундош товуш- 
ларни фаркдаганлар, портловчи ва сиргалувчи, жаранг- 
ли ва жарангсиз товушларни, товуш бирикм аларини, 
бугин, ypFy, интонация, чузикдик ва кдскдлик каби 
ф онетик ходисаларни, жараёнларни билганлар. Шулар 
юзасидан мукаммал маълумотлар к,олдирганлар. Кдцим- 
ги хинд тилшунослигида ф онема хакдца хам муайян 
тушунчалар булган.
Кддимги хиндлар сузларнинг факдт маъно том они- 
дагина эмас, балки товуш томонида хам узгаришлар 
булиш ини билганлар. Ш унга кура улар сузларнинг то­
вуш жихатига алохида эътибор берганлар. Товуш хакдца, 
товуш ларнинг узгариши хакида тадкдкрт иш ларини 
олиб борганлар. Ш унингдек, кддимги хиндлар товуш ­
ларнинг физиологик - артикуляцион хусусиятлари, 
бошкд товушлар билан алм аш иниш и, бир товуш нинг 
бошкд товуш таъсири билан узгариши (комбинатор 
узгариш) каби ходисаларни аникдаш га хам эътибор 
берганлар. Улар товуш ларнинг артикуляцион — ф изи о­
логик хусусиятларини хисобга олган холда тасниф кдл- 
ганлар. Ш у асосда, юкррида айтилганидек, товушларни 
унли ва ундошларга ажратганлар, нутк, аъзоларининг 
якднлашувицан унлилар, бир-бирларига таъсиридан, яъни 
тегишидан ундошлар хосил булишини кдйд этган-лар.
Агар ю нон филологлари товуш алмаш инуви масала- 
сига умуман ахамият бермаган булсалар, хинд тилшу- 
нослари бу жараёнга алохида эътибор берганлар, тад- 
к,икот олиб борганлар, айни ж араённинг узига хослик- 
ларини аникдаб берганлар. Кдёсланг: санскрит тилига 
оид сузларда, масалан, vidma - сузи «биз биламиз» маъ- 
носини берса, veda - «мен биламан» тушунчасини, vaidyas
- сузи эса «олим», «илмли» маъносини бериш ини кур- 
сатиб берганлар. Кдйд этилган маъно (тушунча) узга- 
риш лари эса i — е - ai унли товуш ларнинг алмашинуви 
натижаси эканлиги хакдца иш онарли, асосли ф икр- 
ларни баён кдлганлар.
12


Кддимги хинд тилшунослари грамматика - м орф о­
логия сохасида \а м анча ишларни амалга оширдилар. 
Улар бу йуналишда хам грек тилшуносларидан анча 
утиб кетдилар. Аникроги, хинд тилшуноси Гуру мор- 
фологиянинг уч булимдан ташкил топиш ини ан и к кур- 
сатиб беради ва унга куйидагиларни киритади: 1. Сузлар 
таснифи (суз туркумлари). 2. Суз ясалиши. 3. Суз узга- 
риши.
Хиндлар туртта суз туркумини фаркдаганлар: от, 
феъл, олд кумакчи ва юклама.
Хиндларда от предмет ифодаловчи, феъл эса х,ара- 
кат, холат ифодаловчи суз сифатида берилади. Олд 
кумакчилар эса огларнинг, асосан, феълларнинг маъно- 
сини белгилайди. Ю кламалар эса маъноларига кура 
1) б ом овч и ва 2) киёсловчи каби турларга ажратилади. 
Олмош ва равиш лар эса от ва феъл туркумларига кушиб 
юборилган, алохида ажратилмаган.
Ю нонлардан фаркуш холда хиндлар суз туркумлар- 
ни гап булакларидан фарк^аганлар, яъни улар билан 
Кориштирмаганлар, адаштирмаганлар. Ш унга кура хинд­
лар, юкорида айтилганидек, отларни предмет, феъл- 
ларни харакат ифодаловчи суз сифатида «бахолаганлар».
Кадимги хиндлар сузларни тахдил килиш , тарки- 
бини урганиш жараёнида уларни куйидаги булакларга 
ажратганлар: 1) узак, 2) суффикс, 3) кушимча (турловчи 
кушимча). Ш унингдек, суз ясовчи ва суз узгартирувчи 
морфемалар фаркланган.
Оврупо олимлари хинд тилш уносларининг ишлари 
билан як;индан таниш иб, сузлардан узак, суз ясовчи ва 
суз узгартирувчи морфемаларни ажратишга «кириш ган- 
лар».
Хиндлар отларда еттита келиш икни к,айд этганлар: 
1) бош келиш ик, 2) караткич келишиги, 3) жуналиш 
келишиги, 4) тушум келишиги, 5) курол келишиги, 
6) чикдш (аблатив) келишиги, 7) урин келишиги.
Хинд тилшунослари кушма сузларнинг уттизга якин 
турини фаркдаганлар. Улар кушма сузларнинг тузи-
13


лиш ида компонентлар орасидаги муносабатларга эъти­
бор берганлар. Масалан: от+ от//ф еъ л; с и ф а т // сифат- 
дош //р а в и ш + о т / / сиф ат//ф еъл; сон+ от ва боищалар.
Х инд грамматикачилари феъл туркумининг м орф о­
логик категорияларини мукаммал ишлаган эдилар. Улар 
ф еълнинг уч замонга бирлашадиган етти хил замон 
формасини: хозирги замон, утган зам оннинг тугаллан- 
ган, тугалланмаган, узок, утган замон турларини, келаси 
замон, одатдаги келаси замон ва жуда кам куллани- 
ладиган шарт феъли шаклини ажратганлар.
Хиндлар 
кадимги даврлардаёк, ф еълнинг туртта 
майлини - аникдик, истак, буйрук ва шарт майлларини 
билганлар.
Ф еълнинг аник,, 
УРта 
ва мажхуллик нисбатлари ажра- 
тилиб, хар бири алохида таърифланган, тавсифланган.
Хиндлар санскрит тилида феълнинг учта шахе ва 
учта сон: бирлик, жуфтлик ва купликларга кура тус- 
ланиш ни курсатганлар.
Х инд тилшунослари фикр ифодалаш бирлиги булган 
гапнинг мухимлигини 
инкор 
кдлмаган булсаларда, 
синтаксис масалалари билан махсус шугулланмаганлар. 
Улар синтакисда сузларнинг бирикиш тартиби, кели- 
ш ик, замон ва майл ф ормаларининг бирикиш и каби 
масалаларни урганиш билан чегараланганлар. Суз ф икр 
ифодалаш имкониятига эга эмас, яъни суз гапдан таш - 
Кари мавжуд эмас деб, гапни тилнинг асосий бирлиги 
Хисоблаганлар.
Хуллас, кадимги хиндлар фонетика ва морфология- 
га нисбатан синтаксис масалаларида анча буш бул- 
ганлар.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish