Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

иккитасига 
куйидаги тартиб- 
да тухталамиз, ф икр юритамиз.
Булар:
1. Тилш унослик тарихи.
2. Тилш уносликнинг назарий масалалари.
3. Тилш унослик методлари.1
1 Тилшунослик методлари юзасидан тадкикот ишлари олиб борилмокда.


ТИЛШУНОСЛИК ТАРИХИ
I кием
1. КАДИМГИ АСРЛАР ТИЛШУНОСЛИГИ
Тилш унослик алохида, мустакдл фан сифатида XIX 
асрнинг биринчи чорагида (1816 йилда; фанлар оламига 
кириб келди. Ш ак-шубхасиз, тилш унослик хам бошка 
к,атор фанлар каби тадкикртлар, тажрибалар, изланиш - 
лар, гоялар, кузатишлар натижаси, «махсули» сифатида 
узининг ало\ида урганиш объектига ва текш ириш ме- 
тодига эга булди.
Катьий айтиш мумкинки, жахон тилш унослиги ф а- 
ни хам шу кунги тараккиёт боскичига етиб келгунча 
узок, тарихий тараккиёт даврини, «усиш» даврини босиб 
утди. У турли мактаблар, окимлар, таълимотлар таъси- 
рида булди, олимлар томонидан лисоний ходисалар 
Хакида айтилган фикрлар кдрама каршилигига, тил 
Ходисалари хакида яратилган жуда куплаб манбаларга 
«гувох булди», ш аклланди. A
hhfh
, тилш унослик фани 
Хам жахон фанлари системасида узига хос ва узига мос 
доимий мустахкам урин эгаллади.
Тилш унослик ф анининг кадимги энг мухим манба- 
лари, таълимотлари, окимлари, илк бор, кадимги Х ин- 
дистон, кадимги Ю нонистон ва кадимги Рим мамлакат- 
ларида майдонга келди.
Урта ва янги аерларда эса тил хакидаги фан Овру- 
пода, Арабистон ва Урта Осиёда тараккий килди.
10


КДЦИМГИ ХИНД ТИЛШУНОСЛИГИ
Кадимги Хиндистон жахон тилшунослиги тарихида 
тилш унослик ф анининг бешиги, маркази сифатида тан 
олинади ва умум томонидан эътироф этилади. Бу- 
м утл а к, хак,ик;ат. Чунки тил масалаларига булган к,изи- 
киш , тилга оид ходисалар билан жиддий ва пухта шуг-ул- 
ланиш илк бор Хиндистонда - хинд олимлари, фило- 
логлари томонидан бошлаб берилди. Айни ж араённинг 
бошланиш и даставвал соф амалий ахамиятга эга булди. 
Аникроги, 15 аср ил гари ёзилган кддимги хинд адабий 
тили ёзувида - санскритда яратилган кддимги хиндлар- 
нинг диний мадхиялари — Ведалар2 тили даврлар утиши 
билан мамлакат ахолисининг сузлашув тилидан (пра- 
критдан) фаркданиб кола бошлади. Боищ ача айтганда, 
кадимги ёзма ёдгорликлар тили (ёзма нутк) билан суз­
лашув тили (жонли нутк) орасида ажралиш, номослик, 
«зиддият» юзага келди. Ушбу зиддиятни, ф аркланиш ни 
йукотиш учун хинд олимлари кадимий ёзма ёдгорликлар 
тилини урганишга, тадкик килишга, уларни оммавий- 
лаш тириш га жиддий киришдилар. Улар кадимги Х и н ­
дистонда алохида эътиборга, хурматга сазовор булган 
Ведалардаги маъноси тушунарли булмаган сузларни 
аникдаб, уларнинг маъносини изохладилар, шархдади- 
лар. Ведалар тилига оид махсус изохли лугатлар тузди- 
лар, матнни ф онетик ва грамматик жихатдан тахдил 
килдилар. Хуллас, Ведалар тилидаги суз ва жумлалар 
маъносини, уларнинг ани к талаф-фузини, ш аклини сак- 
лаб к°лиш га булган катъий интилиш кадимги Х индис­
тонда тилш уносликнинг юзага келишига асосий сабаб 
булди.
ГХ индлар кадимий даврда энг буюк ф онетикачи ва 
грамматикачи сифатида танилганларЦУлар ф онетика со-

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish