сазовордирлар. Масалан,
фонемаларнинг анализи, инто
нация, ypFy, тон, пауза каби сох,аларда, тилнинг фоно
логик моделини яратишда, морфемаларнинг анализида,
морфемаларнинг типларини аникдашда улар анчагина
фойдали ишлар к,илдилар»47. Шунингдек,
уларнинг,
масалан, лисоний тахдилнинг бошлангич вактида тил
формасига (шаклига, ташк
^1
томонига) асосланиш, тас-
вирлашни, тахдилни дастлаб шундан бошлаш, муайян
тилдаги
к,исмларга ажратишнинг барча формалари ва
бирикиш
турларини мукаммал ва тулик, урганиш каби
фикрлари х,ам эътиборга лойикдир.
Айни вак,тда уларда тилнинг маъно томонини х,и-
собга олмаслик, инсон тилини ^айвонларнинг сигнал-
ларига тенглаштириш, тилнинг объектив борлик^а бор
лик, эканлигини инкор к,илиш каби нот$три кдрашлар
?^ам учрайди.
Копенгаген структурализми
Копенгаген структурализми XX асрда - 30-йиллар-
нинг бошларида Данияда ташкил топди. Тилшунос-
ликдаги бу йуналиш глоссематика48 деб х,ам аталади.
Копенгаген
структурализмининг
асосчиси
Луи
Ельмслев (1899-1965 й) булиб, узи яратган мактабга
1936 йилда глоссематика номини берди. Бу билан олим
тилга, тил хрдисаларига
аввалги тилшуносликлардан
фаркди янгича нук,таи назардан ёндашаётганлигини
ало\ида к,айд этади.
Копенгаген структурализмининг - глоссематиканинг
назарий асослари Л. Ельмслевнинг «Умумий грамматика
принциплари» (1928), «Келишик категорияси» (1935,
1937), «Тил ва нутк,» (1942) ва, айник,са, «Лингвистик
назария асослари» (1943) каби асарларида баён к,или-
нади.
47 С.Усмонов. Уша асар, 104~105-бетлар.
48 Глоссематика - грекча glossa - тил сузидан олинган.
117
Даниялик В.Брёндаль, X. Ульдаллар х,ам глоссе-
матика мактабининг вакиллари \исобланади.
Глоссематикларда тил
синхрон - хозирги бир давр-
даги соф муносабатларнинг мавхум системаси сифатида
берилади. Бунда \ар бир аник, тилнинг узига хослиги,
хусусиятлари инкор к,илинади. Улар «тилшунос тилнинг
реал элементлари орасидаги узаро муносабатни эмас,
балки тилдаги замон ва
макон чегараси булмаган
муносабатлар структурасинигина текшириши лозим,
деган универсал таълимотни яратмокчи буладилар.
Шундай кдлиб, «муносабатлар лингвистикаси» биринчи
уринга куйилиб, реал тиллар, уларнинг товуш материяси
ва маъно масаласи иккиламчи х,одисалар
деб кара-
лади».49
Л.Ельмслев Ф.де Соссюрнинг тил ва нутк антино-
миясига муносабат билдирар экан, у нуткни индивидуал
жараён (акт) сифатида тушуниб, унга схема — тил
схемаси, норма — тил нормаси (меъёри) ва узус — тил
узусини зид куяди.
Схема — тил схемаси узининг ижтимоий амалга
ошишига ва
моддий вокелашишига боглик, булмаган
алохдда соф формадир.
Норма — тил нормаси (меъёри) муайян ижтимоий
реаллашишига кура аникланувчи, аммо батафсил баён
килинишига боглик, булмаган моддий формадир.
Узус - тил узуси муайян ижтимоий жамоада кабул
килинган ва кузатилаётган вокеликдаги фактлар билан
аникяанувчи малакаларнинг жамидир.
Л.Ельмслев конкрет, индивидуал
нутк актининг тил
узуси билан якиндан зич алокада эканлигини, унинг тил
узуси
билан
тилнинг
моддий
жих,атини
ташкил
килишини алохдца кайд этади.50
Do'stlaringiz bilan baham: