Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Структурализм
Структурализм - структурал лингвистика XX аср­
нинг 20 йилларининг охиррогида (1926) юзага келиб, 
Хозирги замон тилшунослигининг узига хос етакчи 
окимларидан, йуналишларидан бири булиб колди. Ушбу 
тилшунослик тил структурасини (курилишини) тил на- 
зариясининг асоси деб билди.
Структурал лингвистика тилни ишоралар (белгилар) 
системаси сифатида урганади ва унинг шартли белгилик 
Хусусияти билангина кизикади. У тилдаги белгиларнинг 
муносабатлари, оппозициялари ёки функцияларига ало- 
ХИДа эътибор берганидан тил бирликларидан бири 
мавжуд булгани учунгина бошк,аси мавжуддир деб хи- 
соблайди. 
Структурал 
лингвистика 
узаро 
муноса- 
батлардан мустакил равишдаги материянинг ёки реал- 
ликнинг булишини инкор к,илади. Шунга кура линг­
вистик бирликлар муносабатлар оркали белгиланиши 
лозимлигини кайд этади. Вахоланки, лингвистик бир­
ликлар бирламчи булиб, улар орасидаги муносабат шу 
бирликлар мавжуд булгани учунгина мавжуддир.43
43 С.Усмонов. Уша асар. 94-95-бетлар.
112


Хозирги даврда структурализмнинг асосий мактаб- 
лари учта булиб, улар Прага структурализми, Америка 
струк-турализми ва Копенгаген структурализми номи 
билан аталади.
Прага структурализми
Прага структурализми 1926 йилда Чехословакиянинг 
пойтахти Прага шахрида ташкил топди. Айни струк­
турализм умумий тилшуносликда функционал лингвис­
тика номи билан хам юритилади.
Ушбу мактабнинг функционал тилшунослик деб 
аталиши асосида тил бирликларининг хар бири муайян 
функцияга эгалиги, уларнинг тилда (нуткда) муайян 
вазифани бажариш гояси ётади.
Функционал лингвистика мактаби вакиллари: В. Ма- 
тезиус, Б. Трнка, И. Вахек, Б. Гавранек, Н.С. Трубец­
кой, Р.О.Якобсон, С.И.Карцевский ва боцщалар.
Прага мактаби таълимотининг асосий гоялари куйи- 
дагилар:
1. Тилшунослик — уз объектига эга булган мустакдл 
фан.
2. Тил — система.
3. Тип — функционал система, яъни тил муайян 
макрадга йуналтирилган ифода воситалари системасидир.
4. Фонология — назарий фонология. Фонеманинг 
суз ва морфемаларни фаркдаш к,обилиятига эгалиги. 
Фонема тилнинг энг кичик фонологик бирлиги. Нутк, 
товушлари фонеманинг моддий символлари, белгилари, 
фонеманинг нуткдаги реаллашиши. Дгмак, фонема 
билан товуш фаркланади.
5. Си:гхрония ва диахрония. Прага сгруктуралист- 
лари тил ш таджик, кдгшшда, асосак, синхронияни — 
синхрон методни илгари сурадилар. Шу билан бирга 
' лар тилнинг мохичтини очишда диахронияни — диа-
113


хрон методни хам хисобга оладилар, яъни улар диа- 
хронияни инкор кдлмайдилар. Демак, тилни — тил 
ходисаларини, бирликларини тахлил кдлишда син­
хрония ва диахрония диалектик боглик, холда олинади.
6. Тил белгиси булган суз — мустакдл бирлик. У 
вазифасига, номланишига кура номинатив фаолият 
махсули булиб, жамиятда номинатив функция бажаради.
7. Тилнинг морфологик системаси морфема билан 
белгиланади.
8. Гапнинг актуал булиниши масаласи ва бошк,алар.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish