Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


А. М ейе (1866 - 1936) француз тилш уноси. ,\инд- Оврупо киёсий -



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

А. М ейе (1866 - 1936) француз тилш уноси. ,\инд- Оврупо киёсий -
тарихий тилш унослигининг буюк вакилн, Ф. де С оссю рнин г ш огирди.
А. М ейе тил масалаларига оид 24 та китоб ва 540 та мак,ола эълон килган.
\ар. Я.В.Лоя. История лингвистических учений. 2 0 8 - бет.
107


невада профессор лавозимида илмий - амалий, педа- 
гогик фаолиятини давом эттирди.
1906 йилдан бошлаб, Ф. де Соссюр умумий тил­
шунослик кафедрасига ра^барлик килди. 1906 - 1911 
йилларда уч марта умумий тилшунослик курси буйича 
маърузалар укдци.
Ф. де Соссюр вафотидан кейин 1916 йилда унинг 
шогирдлари Шарль Балли ва Альберт Сешелар узлари 
ёзган ^улёзмалар асосида устозларининг маърузаларини 
туплаб, тартибга солиб, китоб холида нашр кдлдилар. 
Шундай к,илиб, Ф. де Соссюрни дунёга танитган, уни 
буюк тилшунослар кдгорига куйган, хозирги замон 
тилшунослигининг таракдиётига жуда катта таъсир кал ­
ган «Умумий тилшунослик курси» фундаментал асари 
майдонга келди. Айни асар 1931 йилда немис тилида, 
1933 йилда эса рус тилида эълон кдлинди
Ф. де Соссюр лисоний таьлимотининг мух,им жи- 
\атлари куйидагилар:
1. Тилшунослик фанининг бирдан - бир х,ак;ик^й 
объекти тилдир. Демак, тилни психология, мантик,, фи­
зиология каби фанлар нукгаи назаридан эмас, балки 
бевосита тилшунослик фани асосида текшириш лозим.
2. Тил системадир. Тил систем тузилишига эга бул­
ган, систем характердаги ижтимоий хрдисадир. Демак, 
тил хддисалари, хил фактлари узаро диалектик боглик, 
булиб, бир — бирини талаб этадиган, такрзо келадиган 
белгилардир. 
A
h h f h
 
т и л
 
белгилари тил системасининг 
элементлари, 
бирликлари 
сифатида 
бир-бирини 
белгилайди. Улар узаро мантилий, зарурий муносабатга, 
алок,ага киришиб, бир бутунликни — тил системасини 
хосил к,илади.
3. Тил гоя (фикр, маъно) ташувчи белгилар систе- 
масидир. Тил белгиси (бирлиги, элемента) икки томон- 
га: а) ифода томонига (ифодаловчига) б) мазмун то- 
монига (ифодаланувчига) эгадир. Тил белгилари шарт­
ли, ихтиёрийдир. Демак, тил белгилари (бирликлари)
108


моддий (материал) ва рухий (психик, идеал) томон- 
ларнинг, товуш ва маьнонинг бирлигидан иборат булиб, 
бири иккинчисисиз булмайди, улар узаро диалектик 
б о т и к \олда, нисбий бир бутун холда ижтимоий вазифа 
бажаради, жамиятга хизмат килади, фикр алмашувни — 
коммуникатив жараённи таьминлайди.
4. Ф. де Соссюр тилшуносликни 
иккига: ички 
лингвистика ва ташки лингвистикага ажратиб, уларни 
узаро бир - бирига карама - карши 
КУЯДИ. 
У ички 
лингвистикага тилнинг систем характерга эгалигини, 
тилнинг тузилишини (структурасини) киритади. Ташки 
лингвистикани эса тилнинг ривожланиш жараёнвдаги, 
тараккиётидаги реал шарт - шароитни: жамият билан, 
жамият тарихи, маданияти, тарихий вокеалар, тилнинг 
жугрофий жойлашиши, жамиятнинг сиёсий карашлари, 
маьнавий олами кабил ар билан боглик холда олади
Демак, ички тилшунослик тилнинг систем табиати- 
ни, унинг тузилишини текширса, ташки тилшунослик 
тилни жамият тараккиёти билан боглик \олда 

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish