Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

40 Я.В.Лоя. Уша асар, 138-бет.
41 В.И .Кодухов. Уша аср, 72-бет.
42 Бу \акда «Тил ва нутк» булимига каранг.
110


кушимчасига — хусусий маъносига кура фаркди б>'лади. 
Шунга к>фа тил бирликлари узаро муайян систем муно- 
сабатга киришади. К,иёсланг: олам, оламни, оламнинг, 
оламда, оламга, оламдан...
Парадигматик муносабат тил бирликларининг нутк,- 
Кача булган муносабати, имконият сифатидаги тил 
\ о -
дисаси.
Синтагматик муносабатда эса тил бирликлари, ма­
салан, сузларнинг бири иккинчиси билан семантик -
синтактик муносабатга киришиб, суз бирикмасини ёки 
гапни х;осил келади. К,иёсланг: истикдол байрами, 
маьнавият юлдузлари, миллий 
Fypyp, 
биз терроризмни 
крралаймиз. Бунда тил бирликлари кетма - кет келиши, 
горизонтал чизик^а жойлашиши билан ажралиб туради.
Синтагматик муносабат тил бирликларининг нуткда- 
ги-нутк, фаолиятидаги - фикр алмашиш жараёнидагк 
узаро мантикий, зарурий муносабатидир, фикр ифо­
далаш учун хизмат килишидир. Ушбу муносабат нутк 
эдцисаси сифатида белгиланади, нутк бклан улчш адк 
ва бошк,алар.
Хуллас, XX аср тилшунослик фанидаги кескин бу- 
рилишга, ушбу фаннинг юксак даражада, кенг мик,ёсда 
ривожланишига му\им сабаб тилнинг системалилиги 
гояси хам да тил ва и уткни фаркдаш, тил ва нутк, диа- 
лектикаси булди. Албатта, бу уринда Ф. де Соссюрнинг 
таълимоти, хизматлари бек,иёсдир. Таъкидлаш шарт. Ф. 
де Соссюрнинг к,арашлари, гоялари тилшунослик фа- 
нида нафак;ат социологик лингвиста канинг — социо- 
логизмнинг, 
бал^и 
структурал лингвистиканинг -
структурализм нинг 
\а м
юзага 
келишида 
му^им 
сабабдарЛ'.н бири булди Аниги Ф.де Соссюр узининг 
машхур «Умумий тилшунослик курси» асарида (1916) 
структурадизмнинг энг асосий, бош рояларкни таъкид- 
лаб угди. Будар: 1.Тил спэдфикаси (узига хослиги), яъни 
тилшуносликнинг муглак, гскшириш объекта тилдир.
2 .
Тил системаси, яьни тил узига хос 
- у з и л и ш г а ,
«|диё-
ш


фага» эга булган системадир. 3. Тил формаси, яъни тил 
мохият эмас, балки формадир. Тил у ёки бу мазмунни, 
фикрни ифодалаш воситасидир. 4. Тил муносабати, 
яьни, тилнинг 
\л р
бир хрлатида, куринишида, кулла- 
нишида барча жараёнлар тил бирликларининг узаро 
муносабатига, мантилий богланишга асосланади, шу 
муносабатга курилади.
Хуллас, Ф.де Соссюр таълимотидаги ушбу мухим 
гоялар, айтилганидек, структурализмнинг кенг микёсда 
алохида бир йуналиш, мактаб сифатида майдонга ке- 
лишига хизмат килди.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish