Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Фердинанд де Соссюр. Социологизм.
Социологик тилшунослик
Тилшуносликда 
XX 
аср 
бошларигача 
фаоллик 
курсатган катор лисоний окимларга: ёш грамматика- 
чилар таьлимотига, натурализм ва психологизм каби 
йуналишларга, уларнинг кдрашлари хам да гояларига 
зид булган янгй таьлимот, мукаммал бир гоя майдонга 
келди. Бу йуналишга тилшуносликдаги социологик 
таьлимот - социологик мактаб номи берилди. Айни 
таьлимот тилнинг ижтимоий 
х д д и с а
эканлигини таькид- 
лаб, унинг ижтимоий вазифасини алока воситаси 
сифатида катъий белгилади.
Эслатамиз, социологик лингвистика уз - узидан, 
бевосита пайдо булгани йук. У кадим давр дан бошлаб
тилга - тил ва жамият масалаларига булган турлича 
карашларнинг, 
ёндашишларнинг ижобий натижаси, 
объектив махсули сифатида карор топди.
106


Тилшуносликдаги социологик таьлимотнинг 
асос- 
чилари Ф. де Соссюр ва Антуан Мейелардир.39 Мана 
шу олимлар к,айд этилган янги йуналишга «социологик 
лингвистика» номини бердилар.
Фердинанд де Соссюр
Фердинанд де Соссюр (1857-1913 й) буюк тил­
шунос, оргинал назариётчи, тил ^акддаги фан тарак,- 
циётига жуда катта ва чукур таъсир курсатган дониш- 
манд олим. Шунинг учун \ам Ф. де Соссюрни тил­
шунослик оламида машхур Франц Бопп, Вильгельм фон 
Гумбольдт, Август Шлейхер, Бодуэн де Куртенэлар 
билан бир кдгорга куйишади.
Ф. де Соссюр Швейцарияда (Женевада) тугилган
миллати француз — швейцариялик француз. У Женева, 
Лейпциг ва Берлинда таьлим олди.
Ф. де Соссюрнинг 20 (баьзи манбаларда 21) ёшида 
эьлон килган машхур асари \и н д — Европа тилларини 
—улардаги унлилар системасини урганишга багишланган 
булиб, ушбу тиллар вокализмини урганишда катта 
ах,амиятга эга булди. Бу асар «Х,инд - Европа тиллари­
даги дастлабки унлилар системасининг таджики» деб 
номланиб, 1879 йилда нашр кдлицди. Ушбу асар \и н д - 
Европа тилларини урганишга, к,иёсий — тарихий метод 
тарак^иётига жиддий таъсир кддди.
Ф.де Соссюр илмий - тадк^щот ишлари буйича 1880 
йилда 
Лейпцигда докторлик диссертациясини \им оя 
кддди. У 1881 йилда Парижга келиб, герман тиллари
х,инд - Европа тилларининг к,иёсий грамматикаси 
буйича маърузалар укдди. 1891 йи.ддан бошлаб, у Же-
ю

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish