Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Александр Афанасьевич
Потебня
Россияда тилшуносликдаги психологизм окдшининг 
энг кузга куринган йирик вакили рус ва украин ф и­
лологи А.А.Потебнядир (1835 - 1891 й).
А.А. Потебня рус, украин ва ж а\он тилшунослиги 
фанининг буюк вакили булиб, славян ва болтик, тил­
ларининг Mairnyp тад
1
дик,отчиси хисобланади. Унинг 
бутун хаёти ва илмий фаолияти Харьков университета 
билан богликдир.
1856 йилда Харьков университетининг тарих — 
филология' факультетини битирган А.А. Потебня универ- 
ситетда к,олдирилади ва 1860 йилда «Славян халк, поэ- 
зиясидаги 
баъзи 
белгилар 
(символлар) 
\ак,ида» 
мавзусидаги магистрлик диссертациясини ёкдайди.
У 1863 йилда ушбу университетнинг доцента унво- 
нига сазовор булади. 1856 йк/ща Москва археология 
жамиятининг х,ак,ик,ий аъзолигига утади, 1875 йилда 
университет профессори булади ва шу йили Россия 
фанлар академиясининг мухбир аъзолигига сайланади.
102


А.А.Потебня илмий фаолияти давомида тилшунос­
ликнинг умумфалсафий масалалари, умумий тилшунос­
лик, синтаксис, семантика, этимология, фонетика, диа­
лектология, адабиёт назарияси, фольклор, этнография 
ва бошка муаммолар билан ш>тулланиб, катор жидций 
асарлар яратци.
А.А.Потебнянинг энг му\им асарлари «Фикр ва тил»
(1862) хдмда IV томдан иборат «Рус грамматикасидан 
лав\алар»дир (1874).
А.А.Потебня илмий фаолиятининг дастлабки давр- 
лариданок, кенг к,амровли тилшунос сифатида куринди. 
У биринчилардан булиб, А.Шлейхер таълимотига — 
унинг биологизми ва \инд — Оврупо тиллари тарак­
киётининг икки даври (ривожланиш ва инкироз даври) 
.\акидаги нотугри назарияларга карши чикди.
А.А.Потебня тилни халкнинг ижоци, мах,сули деб 
\исоблайди. У тил узининг объектив конунларига эгали- 
гини таъкидлаб, тил хрдисаларини тил системасининг 
узи оркали, узи билан боглаб тушунтиришга ,\аракат 
килди. Аникроги, А.А. Потебня таълимотидаги бош гоя 
тил фактларини, ходисаларини системада ва тарихий 
жараёнда урганиш булди. У тил \одисаларининг изо- 
хини, сабабини психологиядан эмас, балки тилнинг 
узидан квдирди. Чунки А.А.Потебня учун тил доимий 
фаолиятдир. Демак, тил доимий фаолият, жараён экан, 
унда лисоний хрдисаларнинг, янгиликларнинг, узгариш- 
ларнинг тухтовсиз равишца булиб туриши табиий
мантикий бир хрлдир. Чунки тил эгаси булган жамият 
цоимо тараккиётда, ривожланишда, «усишда»дир.
А.А.Потебня фикрича, сузловчи ва тингловчи урта- 
сидаги умумийлик х,ар икковининг х,ам айнан бир халк- 
ка, бир миллатга тегишлилиги билан белгиланади.
У тил ва тафаккур муносабатига тухталар экан
фикрнинг х,осил булиши ва узининг ифодасини топиши, 
вокеликка айланиши факат тил ёрдамида, тил мате- 
риалида юз беришини курсатади. Шунингдек, у тилнинг
103


фак,ат тафаккур — фикрлаш жараёни билангина эмас, 
балки умуман инсон психикаси билан бокпиклигини 
к,айд этади.
У тилларни киёсий — тарихий текшириш билан 
бевосита шугулланмаган булса-да, аммо айни тадкикот 
методини юк,ори ба^олайди.
А.А.Потебнянинг грамматикадаги мазмун ва шакл- 
нинг узаро таъсири ва мураккаб муносабатини очиб 
бериш билан боглик, грамматик таълимоти рус тилшу­
нослиги фанининг кулга киритган катта ютуги булди.
А.А.Потебня таълимотининг му\имлиги шундаки, 
тилдаги форма бу факат ифодаловчигина эмас, балки 
ифодаланувчи \амдир. Бунда икки турдаги: реал (мус­
такил — лексик Р.Р) ва формал маънолар назарда 
тутилади.
А.А.Потебня сузнинг реал (ёки мустакил) маъносида 
икки турдаги, икки хил маънони — якиндаги маънони 
ва узокдаги маънони ажратади.
Якиндаги маъно бу тилга оид булиб, изо>ути лугат- 
ларда кайд этиладиган маъно. 

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish