Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

38 С. Усмонов. Уша асар, 68-бет.


кдй килади. Тил йук булиши, «улиши», алока куроли 
сифатида кулланмаслиги мумкин, агар шу тилнинг 
эгаси булган жамият, халк йук булса ёки бошка тилга 
утса, бошка тилни алока куроли сифатида кабул килса. 
Бинобарин, у - тил алока куроли сифатида уз вази- 
фасидан бутунлай «озод булади».
А.Шлейхер таълимотида натурализмдан ташкари яна 
тилнинг «хаёти» ва тараккиётидаги икки давр хакидаги 
муваффакиятсиз, асоссиз фаразлар, гоялар хам булган. 
Яъни А.Шлейхер тил хаётида икки даврни ажратади; 
1) тараккиёт даври (тарихгача булган давр) ва 2) ин- 
Кироз даври (тарихий давр). Аникроги, у тилнинг «хаё- 
тини», тараккиётини 1) тилларнинг ривожланиш даври 
ва 2) тилларнинг инкироз даври каби икки асосий 
даврга булади.
Тиллар тараккиётига, уларнинг «хаёти га» бундай 
караш аслида натурализм таълимотидан келиб чикади. 
Колаверса, у В.Гумбольдт каби тилларнинг тараккиё­
тини инсон рухи, психикаси билан боглайди: «Тарих ва 
тил... - бу инсон рухининг бирдан-бир алмаштириб 
турадиган фаолиятидир», дейди.
Хуллас, 
А.Шлейхернинг 
тилнинг 
икки 
даври 
хакидаги таълимоти, яъни тилнинг тараккиёти унинг 
инкирози, таназзулидир, деган гояси катор тилшунослар 
томонидан танкид остига олинди.
А.Шлейхер, унинг айрим хато гояларига карамасдан, 
уз даврининг буюк тилшуноси эди. Унинг умумий ва 
Киёсий 
-
тарихий 
тилшунослик 
тараккиётидаги, 
тилшунослик тарихидаги хизматлари нихоятда каттадир.
А.Шлейхернинг лисоний таълимоти, асосан, хак- 
Коний, материалистик эди. У узининг «Киёсий — лисо­
ний тадкикотлар» ва «Немис тили» асарларида тил ва 
тафаккурни диалектик муносабатда олиб, тилни «талаф- 
фуз килинган товушлар оркали фикр ифодалаш» деб 
таърифлайди. «Тил бу фикрнинг товуш оркали ифода- 
ланишидир», дейди. Айни фикрлардан тил ва тафак-
98


курнинг узаро богдик^иги, «бир бутунлиги», ажралмас 
муносабатда эканлиги, шунингдек, товушнинг моддий 
Ходиса сифатида тил ва нущ нинг материали, моддий 
асоси, моддий «куввати» эканлиги каби фикрлар, ху- 
лосалар келиб чикддики, бу уз даври учун юкасак, шпор 
гоялар эди.
А.Шлейхернинг уз таълимотида тилни жонли орга- 
низмга тенглаштириши аслида тилни уз тузилишига 
(структурасига) эга булган объект - система сифатида 
тушунишга, шундай фикрнинг к,арор топишига имкон 
беради, тилни система ва структура деб тушунишга 
хизмат келади. Шунингдек, хинд — Европа тилларининг 
шажара 
дарахти 
схемасининг 
яратилиши 
хамда 
тилларнинг морфологик таснифининг ишлаб чикдлиши 
Хам Шлейхер номи билан, унинг лисоний таълимоти 
билан богланади.
Хуллас, А.Шлейхер таълимотида, айтилганидек, хато 
гояларнинг, карашларнинг мавжудлигига к^арамай у ва 
унинг издошлари — натурализм йуналиши, натурализм 
мактаби тилга табиий — материалистик карашни, гояни 
олиб кирди ва тилшуносликда тил уз тузилишига 
(структурасига) эга булган к^исмлардан иборат бир бутун 
объектдир — системадир, деган гоянинг к,атъий к,арор 
топишига, тасдикданишига хизмат к,илди.
Адабиётлар
1. Н.А.Кондратов. История лингвистических уче­
ний. М., 1979.
2. В.И.Кодухов. Общее языкознание. М., 1974.
3. С.Усмонов. Умумий тилшунослик. Т., 1972.
4. Я.В.Лоя. История лингвистических учений. М., 
1968.
5. Т.А.Амирова, Б.А.Ольховиков, Ю.В.Рождествен­
ский. Очерки по истории лингвистики. М., 1975.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish