Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Аюб Руломов
Аюб Руломов (1914—1986й) узбек тилшунослигининг 
атокди вакили булиб, фанимизнинг к,атор сохалари — 
фонетика, морфология, суз ясалиши, синтаксис ва лек­
сикография буйича асарлар яратган, тилшу-нослигимиз 
тарак,к,иётига катта хисса кушган устоз олимдир.
Аюб Руломов Тошкентда тугилди. 1936 йилда кечки 
педагогика институтининг тил ва адабиёт факультетини 
тугатди. 1940 йилда профессор А.К.Боровков рахбар- 
лигида «Узбек тилида аникдовчилар» мавзусида ном- 
зодлик, 1957 йилда Москвада «Узбек тилида тарихий суз 
ясалиш масалалари» мавзусида докторлик диссертация- 
сини ёкдади.
Аюб Руломовнинг лисоний к,арашлари, асосан, куйи- 
даги асарларда уз ифодасини топган: 1. «Узбек тилида 
аникдовчилар» (1940). 2. «Узбек тилида келишиклар» 
(1941). 3. «Узбек тилида 
ypFy» 
(1947). 
4. «Содда гап 
синтаксиси» (1948). 5. «Узбек тилида куплик катего- 
рияси» (1944). 6. «Узбек тилида суз ясаш усуллари» 
(1949). 7. «Феъл» (1954). 8. «Содда гап» (1955). 9. «Х,о- 
зирги узбек адабий тили. Синтаксис» (хамкор, 1965, 2- 
нашри). 10. «Узбек тили грамматикаси» (I том. Мор­
фология, хамкор, 1975). 11. «Узбек тили морфем лугати» 
(хамкор, 1973) ва боцщалар.
Аюб Руломов уткир хотира эгаси ва етук нот и к, -
маърузачи сифатида тингловчиларга, талабаларга лисо­
ний ходисалар \ак,ида аник,, мантикди, фактларга бой 
маълумотлар, илмий-амалий асосланган фикрларни бера 
оларди. У назарий жихатдан хам мукаммал булиб, тил 
ходисаларни чу кур ва пухта тахлил к,ила олиши ва 
улардан ишонарли, асосли хулосалар чик,ара олиши
135


билан ажралиб турарди. Албатта, буларнинг асосида, 
биринчи навбатда, унинг тил назариясидан кенг ва х,ар 
томонлама билимга эгалиги >^амда назарий йуналишда 
катта 
тайёргарлик 
мактабини 
утаганлиги 
куриниб 
турарди. Жумладан, олим «Узбек тилида 
ypFy» 
асарида 
«академик В.В.Радловнинг туркий тилларда ургунинг 
семантик ва грамматик функцияга эга эмаслиги ^ак;и- 
даги фикрига эътироз билдириб, ургунинг суз маъно- 
ларини, грамматик \олатларни дифференциация к,и- 
лишдаги ролини курсатади».51 Тилимиздаги ургунинг 
суз ва мантик, ургуси каби турларга булиниши, уларнинг 
нуткдаги урни, вазифаси ва бошкдлар пухта ёритиб 
берилади.
Аюб Руломов морфемика масалаларига хам алощ да 
эътибор бериб, узбек тилшунослигига сузнинг энг ки- 
чик маъноли к,исмларини англатиш учун хизмат к;ила- 
диган морфемика терминини олиб кирди ва у хакда 
маълумот берди. Масалан, «Морфемика сузнинг энг 
кичик маъноли кисмлари ^акидаги 
таълимотдир. Бу 
кичик кисмлар морфемалардир. Бу морфемалар турли 
куринишларга хам эга булади. Масалан, ишла сузидаги - 
ла элемента хайда сузида—да морфемасида келган 
(лекин ^ай-хайла феълида яна -ла тусида кулланган), 
\озир ажралмайдиган унда сузида \ам аслида шу —да 
аффикси бор (ун - овоз). Бу - л а ва - д а куринишлари 
умумий тарзда морфема дейилади. Бунинг >^ар бир 
куриниши эса морф саналади. Демак, морфема морф- 
ларнинг йигиндисидир. Бу турли куринишдаги к^смлар, 
морфлар, бир-бирига нисбатан алломорфлар санала­
ди»52
Узбек тилшунослигининг долзарб муаммоларидан 
бири суз ясалиши масаласидир.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish