Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Евгений Дмитриевич Поливанов
Е.Д.Поливанов (1890—1937Й) истеъдодли лазариётчи 
тилшунос, япон, хитой ва туркий тиллар буйича чукур 
билим сохиби, катта мутахассис, рус, шуро, Иарбий 
Оврупо, узок Ш арк ва араб тилшуносликларини хам му- 
каммал эгаллаган, унлаб тилларни билган буюк олим- 
дир.
У 1908 йилда Рига гимназиясини тамомлаб, Петер­
бург университетининг тарих-филология факультети-
129


даги славян-рус булимига ва бир йилдан сунг гарбий- 
лар, дипломатлар учун мулжалланган Шар к, практик 
академиясининг япон тили булимига кириб ук,ийди. 
Университетда Бодуэн де Куртенэ, Л.В. Шчер-балардан 
таълим олади.
Е.Д. Поливанов 1912 йилда университетни тугатиб, 
бир вактнинг узида к,иёсий тилшунослик кафедрасида 
\амда шарк, тиллари факультетининг тибет тили кафед­
расида крлдирилади ва илмий-тадк,ик,от ишларига фаол 
киришади. Унга 1919 йилда профессор унвони бери- 
лади.
Олимнинг асосий гоялари куйидаги асарларда уз 
ифодасини топган: 1. «Тилшуносликка кириш ва уму­
мий фонетикадан лекция конспекта» (1916, к;айта наш- 
ри 1923). 2. «Шарк,шунослик олий укув юртлари учун 
тилшуносликка кириш» (1928). 3. «Замонанинг адабий 
тиллари \акдца» (1927). 4. «Бизнинг лингвистик кдраш- 
ларимиз тарихидаги сунгги ун йиллик (1917-1927 й)нинг 
узига хос хусусиятлари» (1928). 5. «Хозирги тилшунос­
ликнинг хозирги муаммолари доираси» (1929). 6. «Узбек 
тилига 
1
длёсланган рус тили грамматикаси» (1933).
7. «Узбек тилини урганишга кириш» (1925). 8. «Узбек 
тилининг сингармонизмлашмаган (эронлашмаган) ше- 
валари намуналари» (1928). 11. «Узбек диалектологияси 
ва узбек адабий тили» (1933). 12. «Узбек тили грамма- 
тикасидан материаллар» (1935) ва боищалар.
Е.Д.Поливанов тилнинг ижтимоий ^одиса эканли- 
гини, жамиятга алокд воситаси сифатида хизмат к;и- 
лишини алощ да таъкидлайди. У к,иёсий — тарихий 
тилшунослик тарафдори булиб, тадк^щотларида киёсий
— тарихий методдан 
унумли фойдаланади, тасвирий 
тадк^кот билан тарихий тадкикртни бирга кушиб олиб 
боради.
Е.Д.Поливановнинг, айникра, фонология сохдсидаги 
хизматлари катгадир. У турли тиллар фонологик систе- 
маларининг тарихини урганиш билан куп шукулланди.
130


Фонологик тадкикотлар билан боглик, методларни япон, 
хитой, корейс, узбек, к,орак,алпок,, тожик, грузин, абхаз, 
дунган ва бошк,а тилларнинг товуш системаларини 
тасвирлаш учун куллади.
Е.Д.Поливанов 1915-1916 йилларда фонеманинг фа­
культатив (тенгдош ёки уринбосар) ва комбинатор 
(маълум уринларда келиши туфайли хос ил буладиган) 
вариантлари уртасидаги узаро муносабатни, алок,ани 
аниьугади, яъни бир фонеманинг икки фонемага парча- 
ланиш (дивергенция) ва икки фонеманинг узаро бир- 
бирига ухшаб келиш ёки бир фонема булиб келиш 
(конвергенция) назариясини яратди. Фонетик узгариш 
крнунларидан бири сифатида у жарангли портловчи ун- 
дошларнинг сиргалувчи товушга айланишига интилиши 
кучли эканини к,айд этди.
Е.Д.Поливанов морфологияга оид ишларида морфе- 
мани икки турга — лексик (узак) ва формал (грамматик) 
турларга ажратди. Шунингдек, у фразеологиянинг лек­
сикология ва грамматика билан алокддор булган, аммо 
алохида соха булиши кераклигини таъкидлади.
Е.Д.Поливанов ёзув назарияси ва тарихини хам 
урганиб, Урхун — Енисей ёзма ёдгорликларини тадкик, 
кдяди. У немис, фин, эстон, мугул, ёкут, хитой ва узбек 
тилларида шеър тузилиш конуниятларини тахлил килди. 
Масалан, узбек тилидаги шеърнинг узига хос томон- 
ларидан бири унинг к,адимги икки кутбли 
ypFy 
билан 
богланганлигида эканлигини курсатди. У тиллар ораси- 
даги кариндошликни белгилашда фонетик ва морфо­
логик курилишлардаги ухшашликка асосланиб, к,иёсий
— тарихий усулдан унумли фойдаланди.
Е.Д.Поливанов жамоанинг шева хусусиятларини тас- 
вирлашда математик статистика методидан фойдала- 
нишни таклиф к,илди.
131


А.И.Смирницкий (1903—1954Й) йирик назариётчи 
тилшунос олим булиб, у катор тадкикотларида тил ва 
тафаккур муносабати, тилнинг объектив мавжудлиги, 
тил бирликларида лексик ва грамматик элементлар, тил 
ва нутк; муносабати каби масалаларни ёритди. Айник,са, 
у «Тилнинг объектив мавжудлиги» (1954) асарида тил 
ва нутк, диалектик муносабатига алох;ида т>Ъсгалиб, бу 
Хакда узига хос янги фикрларни баён к,илди. Аникроги, 
олим айни тадкикотида тилни узаро богланган лисоний 
бирликларнинг йигиндиси ва улар уртасидаги муно­
сабат сифатида к,айд этди. Нутк,ни эса у муайян 
талаффузнинг аник, лисоний мазмун билан бирлаши- 
ши, бокланиши деб тушунтирди. Тил, унинг фикрича, 
турлича намоён 
булувчи барча 
нутк, компонент- 
ларининг — бирликларнинг йигиндисидир. Агар, -
дейди у, нутк узаро алока килиш усули булса, тил узаро 
алока воситасидир.
Тил нуткда мавжуд булади. У нутк билан узаро 
алокада, муносабатда, узаро таъсирда булиб, нуткда, 
нутк оркали джвожланади. Тил, - дейди у, нутк билан 
боЕланган, нуткка «камалган» булиб, тилшунослик фа- 
нининг предметидир, объектидир.
А.И.Смирницкийнинг тил ва нутк хакддаги фикр- 
ларидан унинг тил ва нуткнинг диалектик муносабатини 
тутри тушунганини ва тадкикотларида, лисоний ходиса- 
лар тахдилида шу муносабатга амал кдлганини куриш 
мумкин.
Олим асарларида тилнинг асосий бирлигига — суз- 
га, суз масаласига алохида эътибор беради. Суз, унинг 
фикрича, айни вактда хам лексик, хам грамматик 
бирлик хисобланади. Сузнинг бундай куп ж щ атлилиги 
ундаги лексик ва грамматик томонларнинг, хусусият- 
ларнинг узаро богликлигидан келиб чикади.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish