Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


  С.Усмонов. Узбек терминологиясининг баъзи масалалари. Т., 1968



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

56 
С.Усмонов. Узбек терминологиясининг баъзи масалалари. Т., 1968,
3-бет.
139


булган «Умумий тилшунослик» дарслиги ва тил наза- 
рияси билан боклик яратган баъзи жидций маколалари 
та\синга сазовордир.
Тилшунос олимнинг педагогика институтларининг 
филология факультета талабалари учун яратган «Уму­
мий тилшунослик» асари узбек тилшунослигидаги энг 
катта вокеалардан, фанимизнинг энг йирик ютукдари- 
дан бири булганлигини таъкидлаш шарт. Чунки олим 
узбек тилшуносларидан биринчи булиб, тилнинг илмий
— назарий, фалсафий сохаси буйича мукаммал дарслик 
яратди. Дарсликда жа\он тилшунослиги тарихи: к,адим- 
ги, урта ва янги асрлар тилшунослиги, киёсий — 
тарихий тилшунослик маса-лалари, тил ва нутк, диалек­
тик муносабати, тилни тадкик кдлиш методлари анча 
мукаммал, чукур ёритиладики, бу асар уз даври учун 
тенги йук бир манба сифатида хизмат килди ва кил- 
мокда.
Тутри таъкидланганидек, «Кейинги ун - ун беш йил 
ичида бизда ундан ортик, фан докторлари етишиб 
чикди, юздан ортик, тилшунослар фан номзоди илмий 
даражасига эга булди. Саид Усмонов буларнинг ичида 
энг талантли тилшунос олимлардан бири эди».57
Саид Усмонов узининг киска (атиги 50 йил), аммо 
сермахсул илмий — педагогик фаолияти жараёнида 
унлаб тилшунос олимларга устозлик кдлди, 60 га якин 
илмий — назарий ва илмий — методик асарлар яратди. 
Бу асарлар истикдол даврида хам фанимиз тараккиёти 
учун самарали хизмат кдлмокда.
Шоназар Шоабдурахмонов
Академик Шоназар Шоабдурахмонов узбек шевашу- 
нослиги фанининг дарраси, йирик тилшунос олим, 
филология фанлари доктори (1963), УзФА академиги 
(1988).
57 Узбекистон маданияти. Т., 1973 йил 27 март, 3-бет.
140


Шоназар 
Шоабдура\монов 1923 йилда Тошке нтда 
тугилди. 1940 йилда Низомий номидаги Тошкент Давлат 
педагогика университетининг тил ва адабиёт факуль- 
тетига укишга кирди. 1944 йилда институтни имтиёзли 
диплом билан тугатиб, УзФА Алишер Навоий номли 
Тил ва адабиёт института аспирантурасида укишни да- 
вом эттирди.
У 1949 йилда «Равшан достонининг бадиий тили» 
мавзусида номзодлик диссертациясини, 1963 йилда «Уз­
бек адабий тили ва узбек халк, шевалари» мавзусида док- 
торлик диссертациясини ,\имоя кдиди.
Олим узбек тилшунослигининг фонетика, орфогра­
фия, пунктуация, морфология ва диалектология соса­
ла р и буйича кагор асарлар яратди. Унинг асосий тад- 
Кикртлари куйидагилар: 1. «Фонетика. Узбек тили фоне- 
тикасига дойр баъзи масалалар» (^амкор, 1953). 2. «Уз­
бек орфографиясининг асосий к,оидалари» (хамкор, 
1954). 3. «Пунктуация кридалари» (1953). 4. «Узбек 
тилида ёрдамчи сузлар» (1953). 5. «Хозирги замон узбек 
тили» (\амкор, 1957). 6. «Узбек диалектологияси» С\ам- 
кор, 1978). 7. «Узбек адабий тили ва узбек халк, шева­
лари» (1962). 8. «Хозирги узбек адабий тили» (хамкор, 
1980) ва бошкалар.
Шоназар Шоабдурах,моновнинг академик В.В. Ре- 
шетов билан хдмкорликда яратган «Фонетика. Узбек 
тили фонетикасига дойр баъзи масалалар» асарида 
фонема термини илмий муомилага киритилди ва унинг 
мох,пяти тушунтирилди. Унли фонемалар галаффузида: 
а) тилнинг горизонтал х,аракати, б) тилнинг вертикал 
х,аракати, в) лабнинг иштироки мавжуд эканлиги, яъни 
унли товушларнинг учта дифференциал белгиси баён 
кдлинди ва мавжуд олтита унли фонема уша 
белги- 
ларнинг мажмуаси сифатида изоушнди. Ундош фоне­
малар учта белги асосида а) пайдо булиш урни; б) пайдо 
булиш усули; в) товуш пайчаларининг иштироки бел­
гилари асосида тавсифланди.-58

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish