Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова


Караганда  куп. Биомасса пирамвдасида усимликлар био-  массаси уларни ейдиган хайвонлар биомассасига  Караганда



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

Караганда 
куп. Биомасса пирамвдасида усимликлар био- 
массаси уларни ейдиган хайвонлар биомассасига 
Караганда 
купрок. 
Махсулдорлик; пирамидаси хар бир трофа занжирида хосил булган био­
масса микдори уша 
пакт 
бирлигида кейинги озука 
занжарига 
Караганда 
куп булади.
Инсонлар томонидан хосил килинган агроценозлар (бирламчи мах­
сулдорлик ресурси) б^либ махсулоти жамият учун озука захирасини 
туплаб берааи. Иккиламчи махсулдорлик кишлок хужалик хайвонлари 
ва баликлардаи олинади.
Усимлик ва хайвондан олинадигаи биомасса мивдорини доимо 
жойлашган мухит уларни тури, купай™ и, ет илишини хисобга олган 
холда фойд;шаниш зарур. Ер шарида биологик махсулдорлик нотекис 
таксимланган, унга зарар етказиш экотгоимга зарар бериш хисобланади 
ёки озука занжирининг бузилишига олиб к ел адм. 1969 йил давлатлар 
уртасидаги хаткаро келишувга биноан «Халкаро биологик Дастур» иш 
олиб боради.
Иклими мутадил худудларда усимликларнинг биомассаси юкори 
булади, бунинг учун авиапо хаво харорати ва ёгингарчилик етарли бу­
лиши керак. Тропик ва субтропик худудларда усимликлар 250-300 
центнер хосил берса республикамиз чул ва сахрюларида биологик хо- 
силдорлик 2-20 ц/га ни ташкил килади.
Экотизимнинг узи-узини саклаб колит учун турли нокулайлик- 
ларни йукотиб тизим баркарорлигини саклаб колади ёки узини бошка- 
ради. Экотизим узини бир катор механизмлар асосида ижобий ва салбий 
алокалар оркали узини саклаб колади. Масалан популяцияда бир тур 
нирткичнинг купайиб кетиши дастлаб Улжанинг, кейинчалик унинг узи- 
нинг камайиб боришига олиб келади. Популяцияда чегараловчи омил­
лар ёрдамида йирткичлар камайиб боради.


S.3. Биоценоз тур, таркалиши ва экологик структураси
Жамоанинг мавжудлиги учун факатгина турларнинг сони эмас бал­
ки уларнинг хилма-хиллигк хдм лозим, хилма-хиллик табиатда био­
логик хилма-хилликми саклаб туради. Е>иохилма-хиллик дейилганда 
маьлум бир чегарадаги турлар ва экотизим тушунилади. Хилма-хиллик 
турларнинг ва популяцияларнинг доимий холда сакланишига имксн 
беради.
Бионеноз турлар, жойлар ва экологик структура буйича бир-би- 
ридан фаркланади.
Тур структураси-биоценоз хосил килувчи турлар сонининг улар 
массаси ёки сонига нисбати:
- Биоценознинг тур структурасида бир тур сони ёки массаси эгал- 
лаган майдон ёки жойга нисбатан куп булиши мумкин.
- Кам учраши-маытум жойда бир турнинг сони ёки массаси умумий 
сонига Караганда намуна олиш ёки хисоб майдончасидан аниклаш 
оркали аникланади
- Доминантлик даражаси-бир турнинг ушбу худуддаги жаьми тур- 
ларга нисбати.
Тур хилма-хиллиги-ушбу жамоа ёки худудда учрайдиган турлар 
сонига айтилади. Биоценозларда турлар сони жуда куп ва кам булиши 
мумкин. Турлар хилма-хиллиги усимлик ёки хайвон турининг ёшига 
хам боглик булади. Турлар ёш булса тур сони кам булади, шунингдек 
тур сони экологик омиллардан х.ам келиб чикади, усиш ва яшашга 
шароит кулай булса турлар сони куп булади. Тоглар, сахролар, шур " 
тупрокпарда био хилма-хиллик кам булади.
Жамоада доминант турлар булиб улар сон жихатдан куп булиши, 
иккинчи даражали ва кам с-онли камёб булиши мумкин. Доминантлар 
ичида биохилма-хилликни саклаб турувчи-курувчи эдификаторпар 
булади. булар уш а жойда микроклимат хосил килиб турларнинг шакг- 
ланиши учун шароит яратади.
Жой биоценозы -  турли тур га. маисуб организмларнинг вертикал ёки 
горизонтап жойлашишидир. Жой структураси энг аввало усимликлар 
биоценозида яккол кур и пали Биоденознинг вертикал структурасида 
яруслар буйича жойланишни куриш мумкин, горизонтал биоценозда 
рангбаранглик ёки м озаикат  куриш мумкин. Бу ер,та учрайдиган 
усимликлар ичида дуб, липа, чичор биринчи даражали булса, олма, нок, 
дулана, пастда иккинчи даражалилар, корагат, ёввойи бодомча ва бошка 
бутэлар, сунг чалабуга в а баланд б>йли утлар учинчи даражалиларг а 
киради.
Экологик структураси - турли экологик гурухларга кирувчи орга- 
низмларнииг узаро нисбатидир Экологик структураси ухшаш биоце- 
нозлар турли тур таркнбига э! а булиши мумкин.


I
I
I
I

Яшаш жойи - бу популяцияларнинг яшайдиган курукликда ёки
сувдаги худуди ёки акваторияси хисобланади. Турнинг яшаш жойи 
унинг экологик нишаси таркибидир. Жамоанинг яшаб озикданадиган 
жойига биота дейилади.
5.4. Э кологик ниша
Экологик ниша - бу турнинг экологик даражаси, яшаш учун озука 
жойи-ниша деб айтилади. Маьлум бир организмнинг яшаш жойи аник 
булса уни шу ердан топиш мумкин булади.
Экологик жой-ниша тушунчаси анча кенг, макондаги ниша; тро- 
фик-ниша (турлараро алокада турнинг жойи, гипер хажми ниша.
Тур яшаш жойи булса, «ниша» - турнинг озука буйича (касби)дир. 
Маьлум бир турнинг турнинг экологик нишасини таьрифлаш учун у 
ниша билан озикланади, нималар ва кимлар уни ейди, у биоценоздаги 
бошка элементларга кандай таьсир курсатади деган саволларга жавоб 
бера олиш керак. (Пономарёв ва 1975 йил маьлумоти) буйича ниша- 
ларнинг хар жойда куриниши ва турлк даражада озикланишини курит 
мумкин.
Биоценозда бир тур узининг ривожланиши даврида гурли экологик 
нишаларни эгаллайди. Масалан, итбалик усимлик билан озикланади
бакалар хашоратлар билан озикланади. Хайвонлар киш ва ёз ойларида 
узларида турлича экологик нишани хосил килади. Организмлар мигра­
ция даврида хам баьзан нишасини узгартиради.
Рацобат - бир мухитда яшайдиган хайвонлар уртасида доимо 
ракобат кузатилади, улар бир-бири билан озик-овкат талашиб, жинсий 
хамкорлик, ёток жойи, утлайдиган жой ва бошкаларни талашиши мум­
кин. Ракобат турлар уртасида салбий окибатларга олиб келади, чунки 
улардан бири купинча нобуд булади. Турлар уртасида доимо яшаш учун 
кураш булади. Ракобат нисбий булганда кураш озик-овкатлар учун 
боради. Тугри ракобат булганда бир турни иккинчи турни йук килишга 
уринади. Баьзан турлараро ракобат булади, бу холат популяциялар урта­
сида жуда салбий натижа бериб улар сони камайиши ва яшаши учун 
харакат каттик булади. Экологик ниша учун ракобат турлар уртасида 
табиий танлашга олиб келади, яшаб колган организмлар узларига хос 
экологик нишани шакллантиради.
5.5. Популяцияларнинг биоценозга утиш сабаблари
Популяциялар ичидаги организмларнинг бир-бирига ва ташки му- 
хитга булган муносабати катта биоценоз ичида булади. Биоценоз- 
ларнинг тузилиш ва ривожланиш конунларини яхши билиш учун по­
пуляциялар куйидагича Урганилади:


Тур вакиллари —» популяция —> гуру* популяцияси —» тур —» тур­
лар —» биоценоз —> гурух биоценозлари -» биоценоз (экотизим) —» эко­
тизим —> биосфера. Бунда хар бир популяция, биоценоз, тизим урга- 
нилади. Популяциялар гурух-гурух килиб урганилади.
Популяция таркиби ва тузилиши билан биоценозга асос солади, 
уларнинг таркиби, турлар сони, вазифаси, харакати ва тузилишини 
урганади.
Агроценозда турлар ва уларнинг генетик хар хиллиги камайиб бо­
ришига инсон фаолияти сабаб булиб келган. У уз эхтиёжи учун урмон- 
ларни, 

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish