Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

Ж\
- {
Лэотнинг 
хаводал 
ьеляшр 1
2

“* i; 
+.—J
А 
:------------- »
Умуиий азотвш т бакге- 
риыщ>,с)я^пмр м юк- 
и к усимликлар токоин-
Д&* {ЗЛШЩТфШШШН
1
NQj
Ахггаииг мтткросув 
ftnn р томонидам 
фиксация iQwirtHvniTH
NH 4
S jira c
Аэсгг,
ерганше азот
VJleoimap
1-расм. Узбекистоннинг биологик хрвузларида азот айланишининг 
гидробионтлар ривожланиши билан богликлигм.
Ерга кислород берувчи асос ий манба-яшил усимликларидир. Х,ар 
йили курукликдаги яшил усимликлар томонидан 53х1()9 т 0 2 океан- 
лардан - 4 14x109 т кислород етказиб берилади. Кислороднинг асосий 
истеьмол килувчиларн - од&млар, хайвонлар, тупрокдаги организмлар 
ва усимликлар булиб улар нафас олиш жараёнида фойдаланади. Блосфе- 
радаги кислород айланиш жарабни уга мураккаб, чунки кислород тар­
кибида жуда куп кимевий модаалар мавжудлигидир. Саноат ва кунда- 
лик турмуш тарзи учун х,ар йили фотосинтез жараёнида тупланадиган 
кислороднинг 23% ишлатилади. Саноатнинг ривожланиб бориши нати­
жасида тупланадиган кислород забираем жуда куп ишлатилади, демах 
фотосинтез куплаб боришига шароит яратилиши керак.
Азотнинг биогеокимёвий айланиши биосферанинг хамма катлам- 
ларини уз ичига олади. А.зот табиатда жуда куп булишига карам ас дан 
усимлик уни тугридан т\’гри узлаштира олмайди, уни кислород ва водо­
род бирикмалари билан биргаликда узлаштиради. Атмосферада азот 
захираси жуда куп. Редуцентлар (деструкторлар) - тупрок бактериялари 
улган организмлардаги оксил моддаларини чириш.ига_ёрда.м беради ва 
уларнинг аммоний бирикмаларига айланишига ёрдам беради (нитрат ва 
нитрийларга). Нитратларнинг бир кисми айлакиш натижасида ер ости 
сувларига туш иб уларли ифлослантиради. Азот усимликлар томонидан 
нитрат ва нитрий шаклида узлаштирилади ва озицланиш (трофик зан- 
жир) натижасида тирик организмга утади ва организмда захарланиш 
мумкин. А зот тирик организмлар чириши натижасида газ холида яна 
атмосферага кайтади ёки яна шундай тарзда азот айланиши атмосферада 
давом этади.


Фосфорнинг айланишини икки кисмга булиш мумкин - сувли ва ер 
у стада. Сувли экотизимда фосфор фитогшанкгон ёрдамида узлаштири- 
либ трофик озикланиш оркали консументларга ёки денгиз кушларига 
узатилади. Уларнинг экскремемтлари оркали яна денгизларга сувларга 
баьзан киргск оркали булса хам сувга кайтади, Улган денгиз ва океан 
хайвонлари колдиклари билан кам фосфор сувга кайтади, уларнинг 
склетларининг маьлум бир кисми сув туб и га чукиб фосфор яна чукма 
жинсга кайтади. Ер усти экотизимда фосфорни усимликлар тупрокдан 
олади кейин у яна трофик занжир оркали усимлик ва хдйвон колдиклари 
чириши натижасида яна тупрскка кайтади. Сув хавзаларида фосфор­
нинг куп булиши, сув утларининг авж билан усишига, купайишига олиб 
келади. Аслида сувдаги фосфорнинг куп кисми катта сувларги тушиб 
кетади ва у ерда мутлоко колиб кетади.
Олтингу1урт асоеан зах,ира фондда сакланади, тупрокда хам мав- 
жуд, фосфордзн фарки шуки унинг атмосферада уз захира фонди бор. 
Алмашинув фондида асосий урин микроорганизмларга тегишпидир: 
уларнинг бири оксидланишда иштирок этса, иккинчиси тикланишда 
фаолият курсатади. Денгиз мухитида сульфат-ион хлордан кейинги 
иккинчи уринда булиб у олшнгугуртнинг фойщаланиш мумкин булган 
шаклида булиб аминокислоталар таркибида мавжуд ва автотрофлар 
томонида тикланади. Аслида организмлар учун кам микдорда керак
аммо махсулот хосил булиши ва унинг чиришида жуда катта ахамиятга 
эгадир. Табиат олтингугуртнинг айланиши азот а!1ланишига ухшаб ин­
сон таьсири натижасида бузилиши мумкин. Бу борадаги куп учрайдиган 
таьсирлардан бири тошкумирнинг ёкилишкдир. Агмосферага чикадиган 
олтингугург диоксиди (S 0 2) фотосинтез жараёнини бузади ва усимлик- 
ларни халокатга олиб келади.
Биогеокимёвнй цикл купинча инсон томонидан бузилади, масалан 
минерал угитларни ишлаб чикаришда куп кузатилади, бу вактда сув ва 
хаво ифлосланади. Сувга фосфор ва азогли бирикмаларнинг тушиши 
уни захарли хсшга келтиради. Натижада айланиш циклик эмас, балки 
ациклик нотугри холатга Утади.
Шундай килиб биосферадаги хаёт тугридан гугри биогеокимёвнй 
модда айланишига богликдир. Ердаги экотизимнинг узилмасдан бус- 
бутун бориши табиий экотизимнинг баркарорлигига \ам боглик.
3.3. Табиий экотизимларнимг к л ас си ф и к ац и я м
Экотизимлар Ернинг географик ландшафтини ташкил килувчи 
булган и учун табиий географик ландшафтнинг ажралмас кисми булиб 
хисобланади. Биоценозлар Ернинг устки цксмида оиосферанинг асосий 
кисмиии ташкил килувчи биогеосферани хосил килади.
Ландшифт - табиий геофафик мажмуа булиб, уз ичига лигосфе- 
ранинг юкори горизонтлари, рельеф, издим, сув, тупрокларпинг узаро


алокасини таьминлайди, ривожланишда ягона 

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish