Узбекисто олий ва урта махс н республикаси ус таълим вазирлиги


Болаларда математик тушунчаларни шакллантириш назарияси ва



Download 2,1 Mb.
bet22/70
Sana17.07.2022
Hajmi2,1 Mb.
#817708
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   70
Bog'liq
Математик тасаввурларни шакллантириш (2)

1.3.Болаларда математик тушунчаларни шакллантириш назарияси ва
методикаси
Тушунча—бу предметлар ва ходисаларни баъзи бир мухитни аломатларига кура фарклаш ёки умумийлаштириш натижасидир. Масалан, сон, микдор, кесма, тугри чизик ва хоказо. Аломат (белги) эса предмет ёки ходисаларнинг бир-бирига ухшашлиги, тенглиги ёки фаркланишини билдирувчи хоссадир. Предметлар дегандаобъектлар назарда тутилади. Одатда, объектлар маълум мухим ва мухим булмаган хоссаларга эга. Мухим хосса факат шу объектга тегишли ва бу хоссасиз объект мавжуд була олмайдиган хоссаларга айтилади. Объектнинг мавжудлигига таъсир килмайдиган хоссалар мухим булмаган хоссалар хисобланади. Объект нимани англатишини билиш учун унинг хоссалари мавжуд булса, у холда бу объект хакида тушунча мавжуд дейилади. Тушунча номланади, шунингдек, мазмун ва хажмга эга булади. Объектнинг барча мухим хоссалари биргаликдатушунчанинг мазмунини ташкил этади. Бир хил мухим хоссаларга эга булган объектлар туплами тушунча хажмини ташкил этади. Демак, тушунча хажми битта тушунча билан номланиши мумкин булган объектлар туплами хам экан. Математик тушунчалар уз навбатида инсоният туплаган катта тажрибани умумлаштириш натижасида юзага келади ва моддий дунёнинг туб мохиятини акс эттиради, лекин реал объектларнинг купгина хоссаларидан куз юмган холда уларни идеаллаштиришнатижасида хосил булади.Математик тушунчаларни шакллантириш мактабгача ёшдаги болаларни математикани ургатишга тайёрлаш мактабнинг зарур предметларидан бири сифатида тан олинган.Болаларда математик тушунчаларни шакллантириш назарияси ва методикасининг бош масаласи болаларда математик тушунчаларни шакллантиришнинг дидактик асосларини ишлаб чикишдан иборат. Бу уз навбатида дунёни чукур билиш, фикрлашни ривожланишини янги методларини урганиш каби вазифаларни бажариш оркали ечилади.Болаларда математик тушунчаларни шакллантиришнинг назарий жихатлари психологик, педагогик ва бошка фундаментал фанлар асосида яратилади:
о кургазмали дастурли хужжатлар (болаларда математик тушунчаларни шакллантириш буйича курсатмалар ва хоказо);
о методик адабиётлар (махсус журналларда чоп этилган маколалар, масалан, мактабгача тарбия тугрисида укув кулланмалар, уйинлар ва хоказо);
о жамоа ва якка тартибда иш олиб бориш, илгор тажриба ва олимларнинг фикрлари.
Хрзирги кунда болаларда математик тушунчаларни шакллантириш муаммоси илмий асосланган методик тизимга эга. Уларнинг асосий элементлари максад, мазмун, методлар, ишни ташкил этиш шакл ва усуллари бир-бири билан узвий богликдир. Улар орасидаги асосий максад тасаввурни шакллантиришга каратилади.


Математик тушунчаларни шакллантириш — инсон ижодий фаолиятининг бутун максадли амалга ошириладиган педагогик жараёнидир. Унинг максади-болаларни факат математикани билишдан эмас, балки уларни хаётга тайёрлаш, узларининг хаётдаги уринларини топа олишларига ёрдам беришдан иборат.

Download 2,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish