Узбекисто олий ва урта махс н республикаси ус таълим вазирлиги



Download 2,1 Mb.
bet18/70
Sana17.07.2022
Hajmi2,1 Mb.
#817708
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   70
Bog'liq
Математик тасаввурларни шакллантириш (2)

Масалани ечиш жараёни болада тажрибани кенгайтириш воситаси булиб хизмат килади, чунки бола бевосита тажрибасида булмаган нарсани фараз килади ва куз олдига келтира олади.


Масалани ечиш жараёнини батафсил куриб чикамиз. “Масалани ечиш” атамаси — психологик- педагогик адабиётда турли маъноларда кулланилади. Турли матнларда масалани ечиш деганда турлича тушунилади:
о масаланинг максадига етганда олинган натижа;

  • шу натижага олиб келадиган, мантикий узаро богланган харакатларнинг кетма-кетлиги. Бунда кетма-кетлик имконият борича,тежамли булиб, хеч кандай йуналтирувчи мулохазаларсиз тахмин этилади (мантикий тугатилмаган ечим):

о шахснинг масалани кабул килиб олганича натижага эришгунча булган жараёндир. Бунда натижа масала максади (ечиш жараёни)дир.
Шундай килиб, услубий адабиётда масалани ечиш деганда, шу масала билан боглик булган бутун фаолият шу масалани кабул килишдан бошка масалага утиш ёки умуман бошка иш турига утишгача булган фаолият тушунилади.
Масалани ечиш” атамасини тула тушунгандагина масала устида ишлашнинг маълум булган турт боскичга ажратилиши мантикка эгадир. Ушбу боскичларни кискагина таърифлаб утамиз.
Биринчи боскич — ахборотни кабул килишда, масаланинг шарт ва максадларини англашда ифодаланади. Ушбу боскични масалани тахлил килиш боскичи деб хам аташади.
Иккинчи боскич — ечимини топиш куп мураккабликни, масалани огзаки ечиш режасини топиб олишни уз ичига олади. Купинча ечимини топиш фаолияти огзаки ечиш жараёнини эгаллаб, бир неча гурухларга булинади: холатнинг тахлили, ечиш режасининг пайдо булиши, режани бажаришга интилиш, муваффакиятсизликнинг сабабини аниклаш.
Масала ечимини топиш жараёни тулик топилса ёки бажарилиши учун бир неча аник ечимни топиш, бир режани топишда эмас, балки максадга олиб келувчи режани топишда тулик бажарилади. Ушбу боскич хар бир масала устида ишлаганда иштирок этади. Аммо куп холатларда масала ечувчи томонидан ушбу боскич англанмай колади, чунки бу боскич яширин характерда намоён булади.

Download 2,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish