Ҳуқуқ кафедраси



Download 0,87 Mb.
bet56/87
Sana17.04.2022
Hajmi0,87 Mb.
#558872
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   87
Bog'liq
2 5210924708878356823

2017 йил 22 декабрь




3.3. Исломдаги мазҳаблар ва йўналишлар
VII асрда ислом 2 та йирик оқимга: суннийлик ва шиаликка бўлиниб кетди. Бу бўлинишнинг асосида турли ҳукмрон гуруҳларнинг ҳокимият учун олиб борган курашлари ётади. Муҳаммад пайғамбар (с.а.в.) нинг куёви, тўртинчи халифа Али вақтидаёқ (656-661) халифа ҳокимияти тан олингани билан ҳокимият тепасига Муҳаммад пайғамбар авлодларигина келиш ҳуқуқига эгадирлар, деб ҳисобланган.

  1. Х
    Муқаддас Қуръони каримда мусулмонларга қарата фирқаларга бўлинманг, деган мазмундаги кўрсатмалар бор. Шунинг ўзи турли оқимларга бўлиниб, одамларни тўғри йўлдан адаштиришга динимиз мутлақо қарши эканига яққол далил эмасми?
    Шавкат Мирзиёев,
    485-бет, 1-жилд, 2017.

    алифалар ҳокимияти тарафдорлари (яъни халифаларнинг Муҳаммад авлодига мансублиги шарт эмас, деб ҳисобловчилар) бўлган уммавийлар исломдаги анъанавий диний таълимотга амал қилувчиларни даъво қилганлар суннийликни ташкил қилдилар.


  2. Али (4-халифа) ва унинг авлодлари ҳокимиятининг тарафдорлари эса шиаликни ташкил қилдилар.




Пайғамбар Муҳаммад (с.а.в.) огоҳлантириб айтганларки, “Яҳудийлар 71 фирқага, насронийлар 72 фирқага бўлиниб кетган эдилар. Менинг умматим 73 фирқага бўлингайлар. Улардан биттасигина нажот топиб омон қолур, қолганлари эса дўзах аҳлидирлар”.


Бухорий, Муслим, Абу Довуд ва Термизий ривоятлари.



3.3.1-Чизма
ИСЛОМДАГИ АСОСИЙ БЎЛИНИШЛАР





  1. Суннийлик сиёсий оқими (“Сунна” сўзидан олинган бўлиб, асл ислом анъаналари тарафдорлари деган маънони билдиради) – тарафдорлари ўзларини аҳл ас-сунна, яъни сунна аҳли деб атайдилар ва Муҳаммад пайғамбар (с.а.в.)нинг шиалар томонидан бузилаётган анъаналарига фақат бизгина амал қиляпмиз, деб ҳисоблайдилар. Исломнинг Муҳаммад (с.а.в.) давридаёқ шаклланган таълимотининг тўғрилигини, Суннани (Ҳадисни) Қуръондан кейинги илоҳиёти ва шариатнинг иккинчи манбаи деб тан олган, исломнинг анъанавий диний маросимларига, маиший, ижтимоий қоидаларига амал қиладиган ҳар бир мусулмон сунний ҳисобланади. Бугунги кунда суннийлар бутун жаҳон мусулмонларининг асосий қисмини ташкил этишади.

3.3.2-Чизма

И


Х асрда Самарқандлик мутафаккир, “Имом ал-Ҳуда” (Ҳидоят йўлининг имоми) деб шуҳрат қозонган Абу Мансур Мотурудий томонидан асос солинган Мотурудия таълимоти бутун ислом оламида кенг тарқалган.

Download 0,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish