Ушбу маърузалар матни таълим сощаси «Кимёвий технология ва биотехнология» йыналишларида бакалаврлар тайёрлаш учун «Органик, но


Реакциялар классификацияси бўйича қисқача маълумот



Download 2,29 Mb.
bet32/49
Sana24.02.2022
Hajmi2,29 Mb.
#222969
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   49
Bog'liq
OMKT ma'ruz a

Реакциялар классификацияси бўйича қисқача маълумот


Ишқор ёки сув таъсирида ўрин олиш ёки алмашиниш реакцияларига гидролиз дейилади. Гидролиз жараёнини қуйидагича классификациялаш мумкин.
а) С–Сl, б) С–О, в) C–N боғлар ҳисобига борувчи гидролиз.
Хлорли ҳосилалар ишқорий гидролизланганда дегидрохлорланиш билан спирт-лар, тўйинмаган бирикмалар, -оксидлар ҳосил бўлади.

R–Cl HO  ROH Cl


R–CHCl–CH3 HO  RCHCH2 Cl H2O

R–CHOH–CH2Cl–HO  RCH–CH2O Cl H2O

Гидролиздан фарқли, гидротация жараёнида сув молекулалари қўшбоғ, ацетилен боғи ва нитрил (CN) боғларига бирикади.

RCH CH2 H2O  RCHOH–CH3


CHCH H2O  CH3CHO
RCN H2O  RCONH2

Гидролиз, гидротация, дигидротация реакцияларига этерфикация жараёнлари ҳам яқин бўлиб ҳисобланади. Чунки мураккаб эфирлар гидролизланиб яна дастлабки моддаларни ҳосил қилади.

RCOOH R'OH  RCOOR' H2O

Амидланиш жараёнининг ҳам тескариси гидролиздир.

RCOOH R'NH2  RCONÍR' H2O

Ишқорий гидролизлаш йўли билан спирт ва фенол ишлаб чиқариш


Юқорида таъкидланганнидек, хлорли ҳосилаларни ортиқча сув ва Na2CO3 билан гидролизлаб спирт ёки NaOH билан гидролизлаб фенол олиш мумкин.
Хлорли ҳосилаларни реакцион қобилиятига қараб, гидролизлаш 120-125С дан 300-350С гача бўлган оралиқдаги ҳароратда олиб борилади. Аралашмани суюқ ҳолатда тутиб туриши учун 0,5-1,0 дан 10 МПа гача босимда сақланади. Бундай шароитда таъсирлашув бир неча минутдан 20-30 минутгача ўзгаради.
Фенол, хлорбензолдан қуйидагича олинади:
C6 H5Cl C6H5ONa C6H5OH

Фенол, HCl ёрдамида оксихлорлаш орқали, тўғридан-тўғри бензолдан ҳам олиниши мумкин. Рашига усули.

C6H6 HCl 0,5O2  C6H5Cl H2O C6H5Cl H2O  C6H5OH HCl
—————————————
C6H6 0,5O2  C6H5OH

Бунда хлор деярли сарфланмайди, якуний жараён бензолни фенолгача оксидланишига олиб келади.



Download 2,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish