Қурилиш материалларининг тузилиши ва асосий хоссалари §


§1.5. Материалларнинг махсус хоссалари



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/21
Sana28.04.2022
Hajmi0,53 Mb.
#589255
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21
Bog'liq
1-амалий ҚУРИЛИШ МАТЕРИАЛЛАРИНИНГ ТУЗИЛИШИ ВА АСОСИЙ ХОССАЛАРИ

§1.5. Материалларнинг махсус хоссалари 
 
Архитектура материалларининг махсус хоссаларига уларнинг кимѐвий чи- 
дамлилиги, емирилишга бардошлиги, турли хил биологик таъсирларга чидам- 
лилиги, шунингдек, технологик жараѐнлар таъсирида ҳолати ва тузилишини 
ўзгартириши тушинилади. 
Кимёвий чидамлилик 
материалларнинг кислоталар, ишқорлар, сувда 
эриган туз ва зарарли газларнинг емириш таъсирига қаршилик кўрсатиш 
хусусиятидир. 
Саноатнинг кўпчилик тармоқларида ва йўл қопламаларида ишлатиладиган 
қурилиш материаллари зарарли суюқликлар ва газлар таъсирида бўлади. Шу- 
нингдек, уларга чиқинди суюқликлар ва сувлардаги эркин кислоталар ѐки иш- 
қорлар зарарли таъсир қилиши мумкин. 
Қурилиш материалларининг кўпчилиги кислота, ишқор ва туз эритмалари 
таъсирига чидамсиз бўлади. Табиий тош материаллар (масалан, оҳактош, мар- 
мар, доломит) кислоталар таъсирида тез бузилса, органик боғловчи матери- 
аллар (битум ва қатронлар) аксинча анча бунга чидамли. Сирланган ва юқори 
мустаҳкам сопол буюмлар, пластмассалар, битумли ва қатронли материаллар 
зарарли муҳит таъсирига анчагина мустаҳкам ҳисобланади. 
Материалнинг кимѐвий чидамлилигини аниқлаш учун уни кукун ҳолатида 
зарарли муҳит таъсирига қўйилади ва эталонга нисбатан таркиби, оғирлиги, 
мустаҳкамлиги ва шаклининг ўзгаришига қараб чидамлилик даражаси аниқ- 
ланади. 
Қурилиш материалларинг муҳим кимѐвий ҳоссаларидан бири, майда 
кукунсимон заррачаларнинг материал юзасига (сиртига) ѐпишишини ифода- 


ловчи “адгезион” мустаҳкамлигидир, (адгезия лотинча сўз бўлиб, “ѐпишиш” 
деган маънони англатади). Атомлар ўлчамида майда заррачалар ўзаро бир- 
бирига тортиш кучлари воситасида ҳар хил таркибдаги моддалар сиртига 
ѐпишади ва уни фаоллаштиради. 
Адгезиялаш орқали материалларнинг ўзаро маҳкам ѐпиштириш ѐки икки 
туташ юзалари умуман ѐпишмайдиган қилиш мумкин. Адгезияни топиш учун 
ѐпиштирилган намунанинг бир ўлчам бирликдаги юзасини ажратишга кетган 
кучни аниқлаш кифоя. Ушбу кўрсатгич металларни пайвандлаш, ѐпиштириш 
ва девор юзасини безаш учун материаллар танлашда (эмал, лок бўѐқлар ва 
ш.к) катта аҳамиятга эга. 

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish