У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология


Назорат учун савол ва топширицлар



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Назорат учун савол ва топширицлар
1. Л екси к маъно к;андай омиллар билан белгиланади?
2. Л ексик м аънонинг нолисоний во^елик билан боглик;- 
лигини тушунтиринг.
3. Денотат нима?
4. Лексик маъно тушунча билан к,андай муносабатда булади?
5. Лексик маънони ифодаловчи семантик учбурчак модели- 
нинг мо^иятини тушунтиринг.
6. Лексик маънони ифодаловчи семантик трапеция модели- 
нинг мо^иятинни тушунтиринг.
1 Новиков Л.А., Иванов В.В.. Кедайтане Е.И., Тихонов А.Н. Современный
р у с с к и й
язык. Теоритический курс. Лексикология. —Москва. 
« Р
у с с к и й
я з ы к
».
^>N7. С. 91.
16


6-§. Лексик маъно ва тушунча
Тушунча тафаккурнинг асосий шаклларидан бири булиб, 
вок,еликдаги н арса-хрди саларга хос булган тасаввур ва 
белгиларнинг инсон онгида умумлаш ган ^олда инъикос 
этишидир. Тушунчанинг асосини вокрликдаги нарса-хрдисалар 
ташкил кдлади. Нарса-хрдисаларнинг белгилари инсон онгида 
умумлашган \о л д а акс этади. Ушбу тушунча (умумлашма 
инъикос) асосида лексик маъно хрсил булади. Лексик маънонинг 
шаклланиши жараёнида вокрликдаги нарса-х1одиса ^акцдаги 
туш унча и хчам , барча тил эгал ар и га туш унарли хрлга 
келтирилади ва номга (белгига) бирикгирилади. Масалан, биз 
умримиз давомида дарахтнинг юзлаб турларини, миллионлаб 
ш аклдагиларини курганмиз. Л еки н уларнинг барчасини 
онгимизда эслаб крла олмаймиз. Курган дарахтларимизнинг 
барчаси учун умумий булган, уни гулдан, бутадан фаркдовчи 
белгилари онгимизда акс этади, сакутанади. Демак, дарахт 
\ак,идаги тушунча деганда, вок,еликдаги барча дарахтлар учун 
умумий булган белгиларнинг онгимизда акс этиши тушунилади. 
Лекин айтиб угиш жоизки, дарахт хдк;идаги тушунчаларимиз 
бир-биримизникидан фарк, кдлиши табиий. Ботаник олим, 
талаба ёки 5 ёшли боланинг дарахт хдкддаги тушунчалари бир- 
биридан фаркди булади. Уртача савиддаги инсоннинг дарахт 
хэкдцаги тушунчаси шундай булиши мумкин: танали, илдизли, 
шохли, баргли, куп йиллик, мевали, ерда усувчи усимлик. Ушбу 
тушунча уртача савиядаги тил эгасига тушунарли булган ихчам, 
сик^^хрлатга келтирилади ва унга ном бирикгирилади. Ихчам 
хрлатга келтирилган ва маълум номга эга тушунча лексик маънога 
айланади. Юкрридаги тушунчамиз д а р а х т товушларидан 
иборат номга эга ва лексик маъноси куйидагичадир: 
танали,
шохли, илдизли, куп йиллик усимлик.
Дарахт тушунчаси лексик 
маънога айланар, номга бириктирилар экан, у энди тафаккур 
бирлигидан тил бирлигига айланади ва тил системасида узига 
хос уринга эга булади. 
Дарахт
лексемаси тил системасида «усимлик 
номлари» мазмуний гурух.ида эле м е н т ^ ю о Ш а т тё г-^ щ /л
и к
-
17


дарахт, дарахт — терак, дарахт — нихрл
каби жинс-тур, 
дарахт
— 
шох, дарахт — барг
каби бугун-булак
гул — бута
— 
дарахт
даражаланиш муносабатларини хрсил кдлади. Ушбулар 
дарахт
лексик маъносининг (лексема таркибида) тил системасидаги 
парадигматик урнини курсатади. Барча тил бирликлари каби лексик 
м аъ н о н и н г тил си стем асидаги урни унинг си н тагм ати к
муносабатлари билан 
белгиланади.
Ф анда лексик маъно ва тушунча муносабати мунозарали 
м асалалардан биридир. В.Гумбольдт, Э .С еп и р , Б .У орф , 
Л.Вайсгербер ишларида лексик маънони аникдашда тушунча 
эътибордан сокд т к д л и н а д и 1. У ларнинг ф и кр и ч а, онгда 
вокрликнинг тасвирланиши тил курилиши билан белгиланади. 
Я ъни, маъно тил структураси билан аникданади ва у уз 
навбатида вокрликни англашни хам белгилаб беради.
Баъзи тилш унослар тушунча ва м аънони бошк.а-бошк.а 
Ходиса сиф атида к^атъий чегараласалар, баъзилари эса хар 
иккисини хам битта ходиса деб тан оладилар.
Т у ш у н ч а ва л е к с и к м аъ н о хам а л о х и д а и к к и хил 
Ходисами, бир ходисанинг икки том оним и, бундан к,атъи 
назар, уларнинг узига хос умумий ва ф аркди, бир-бирига 
б о т и к , ва богланмаган томонлари мавжуд. Туш унча хам, 
лекси к маъно хам вок^еликнинг инъикос ш аклларидир. Х,ар 
и к к и с и в о ^ е л и к б и л а н ш а р т л а н г а н булад и . Т у ш у н ч а 
воцеликнинг (умумлаш ган) инъикоси хисобланса, лекси к 
маъно эса туш унчанинг, яъни инъикоснинг инъикосидир.
Т у ш у н ч а хам , л е к с и к м аъ н о хам у м у м л аш ти р у вч и
категориядир.
Д астлаб и н сон лар онгида сезги органлари (эш и ти ш , 
ку р и ш , таъ м , тери орц али с е зи ш , хиДлаш) б и л ан хис 
кдлиниш и мумкин булган аник, нарса-ходисалар акс эта 
бошлаган. И нсон онгининг ривожланиш и билан унда акдий 
идрок ёрдамида англанадиган ва реал мавжуд булмаган нарса- 
Ходисаларни тасаввур кдлиш кобилияти ш акллана борди.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish