У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

1 Бу \акда к,аранг: Неъматов 
Бозоров О. Тил ва нутк,. —Тошкент.
«Ук,итувчи», 1993. 15-бет.


асосан, номутаносиблик мавжуд булади. Бу эса номнинг 
(белгининг) узига купрок маъно сигдиришига, маънонинг эса 
бирдан оргик номда ифодаланишига интилиши билан белгиланааи. 
Масалан, узбек тилида «бош» номи 20 га якин маъноларни узига 
сивдирган1. Улардан айримлари куйида келтирилди:
1. Тананинг буйиндан юкориги, олдинги (одамда, \айвон- 
ларда) к,исми; калла. 
Бош косаси.
2. Акд, 
хуш, мия. 
Бош билан иш цилмоц.
3. Бошлик, 
ра\бар. 
Элга бош булмоц.
Ю коридаги каби бир ном нинг узига бир канча маъно 
сигдирган хдлатида полисемия ва кейинчалик омонимия 
хрдисаси воке булиши мумкин.
Узбек тилида «Инсон бош ининг олд кисми» маъноси юз, 
бет, афт, баш ара, турк, ораз, чехра, рухсор каби бир канча 
номларда ифодаланади. Бу хдлатда эса синоним сузлар хрсил 
булади.
Назорат учун савол ва топширицлар
1. Л ексик бирлик кандай жих^атлардан иборат булади?
2. Л ексик бирликнинг номи деганда нимани тушунасиз?
3. Л е к с и к м аъ н о ва ном б и р -б и р и б и л ан к ан д ай
богланиш да булади?
4. Лексик маънонинг ном билан боЕликлигининг шартли 
эканлигини кандай исботлаш мумкин?
5. Л ексик маъно ва ном табиий богланиш и мумкинми?
6.
М аъно 
ва н о м н и н г н о м у т а н о с и б л и г и н а т и ж а с и д а
Кандай хрдисалар воке булади?
1УТИЛ, 5 томли. 1-том. —Тошкент, «Узбекистан миллий эн ц и к ­
лопедияси», 2006. 333-335-бетлар.


5-§. Лексик маънони ифодаловчи омиллар
Лексик маъно бир ^атор омиллар билан белгиланади1:
1. Л ексик м аънонинг нолисоний вок;елик (инсоннинг 
таш кд ва ички олами) билан богликдиги;
2. Л ексик м аънонинг вокрликни акс эттирувчи тушунча 
билан б о м и кд и ги ;
3. Л ексик м аънонинг тил системасида узига хос уринга 
эга эканлиги.
Лексик маъно тушунча каби инъикос категорияси булиб, 
унда нолисоний вок^елик — инсоннинг ташкд ва ички олами 
акс этади. Масалан, 
moF, 
денгиз, мущббат, нафрат
каби. 
Tof,
денгиз
таш кд олам ходисалари булса, 
муцаббат, нафрат
и н с о н н и н г и чки туйгуларидир. М аъ н ода акс этаётган
вокрликдаги предмет, хрдиса, харакат, белги, муносабат денотат 
дейилади. Бирон бир 
алохд д а 
олинган реаллик 
(куёш, ой),
Ходисалар 
(гулпамоц, очиток),
белги-хусусиятлар 
((щ, к;ора),
Харакатлар 
(ёзмоц, гапирмок),
бир турдаги Нарйалар 
(уй, дарахт,
гул),
даврий ходисалар (
ёшнгарчилик, ёз, куз),
онгимизда сунъий 
Хосил кдлинган реал булмаган нарса, белги, ходисалар 
{пари,
корбобо, цорциз, жодугар)
лексик маъно асосида ётувчи вокрлик 
ёки денотат булиб келиши мумкин.
Маънода денотат тугридан-тугри акс этибгина крлмай, унта 
инсоннинг фикрлаш, англаш, узлаштириш хусусиятлари хам 
бириктирилган булади. Маънода денотатлар алохидаликлар тарзида 
эмас, умумлашган холда инъикос этади. Ушбулар эса лисоний 
маънонинг тушунча билан мустахкам богликдигини курсатади. 
Содда кдлиб айтганда, денотат тушунча оркдли маънога айланади.
\ а р к;андай лексик маъно муайян белги (ном)га бирик­
тирилган булади ва улар сузнинг таркибий «.исмларини ташкил 
кдлади. Суз таркибида маъно лисоний системада узига хос мавкрга 
эга булади.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish