У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология


 Никитин М.В. Основы лингвистической теории значения. —Москва



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Никитин М.В. Основы лингвистической теории значения. —Москва,
«Высшая школа», 1968; Плотников Б.А. Основы семасиологии. —Минск, 1984.
Современный русский язык. Под редакции В.А.Белошапковой. —Москва,
«Высшая школа», 1989.
14


Лексик маънонинг бир кдтор омилларга (вокрлик, тафаккур, 
тил системасига) бокликдиги ва унинг предмет, тушунча, белги 
билан м ун осабати бирлам чи О гд е н -Р и ч ар д с сем ан ти к 
учбурчагида куйидагича курсатилган:
белгининг мундарижаси, тушунча, маъно
Чизмадаги номланаётган предмет ва белгини бирлаштириб 
турувчи узуц-узук, чизик; денотат ва ном уртасидаги богланиш 
тугридан-турри эмас, балки тушунча орк,али эканлигини 
курсатади. Огден ва Ричардсларнинг ушбу семантик учбурчаги 
маънонинг асосий омилларини курсатувчи машхур классик 
модел булиши билан бирга, унда юкрридаги бурчак ноаникдир. 
Бунда маъно ва тушунча ажаратилмаган хрдца битта кутбда 
ном нинг мундариж аси сиф атида берилган. Зеро, маъно 
тушунчадан фаркди алощ да хрдисадир. Айрим адабиётларда 
мазкур сем ан ти к учбурчакнинг юк,орисидаги бурчагида 
тушунчанинг узи курсатилади, номнинг тушунчага муносабати 
эса маъно саналади:
Л екси к м аъ н о белги-туш унча м уносабати гина эмас
балки алохдда тил хрдисаси булиб, вок,еликнинг махсус 
лисоний инъикосидир. Замонавий семасиологияда маънони 
тушунчадан ф арк/
1
аш учун семантик учбурчакнинг семантик
15


трапеция модели ишлаб чи^илган. Унда маъно тушупчадан 
фаркди ало\ида бурчакда курсатилади1:
маъно
ном
тушунча
денотат
М азкур схема \а м лекси к маънони белгиловчи барча 
омилларни «дм раб олмайди. Лексик маънода яна сузловчининг 
сузланаётган сузга, унинг маъносига булган субъектив муносабати 
ва суз ёки маънонинг инсон ру^иятига таъсири каби омиллар 
\ам мавжуд булади. Демак, лексик бирликнинг шаклланиши 
куйидаги тартибда руй беради: объектив вокрликдаги нарса, яъни 
денотатнингумумлашма образи онгимизда акс этади. Ушбу образга 
инсоннинг билими, дунё^араш и, яшаш тарзи, касби каби 
омиллар кушилиб тушунчани хрсил кдлади. Тушунчанинг 
ихчамлаш ган, уртача савиядаги тил эгаларига тушунарли 
куринишига эмоционаллик, услубий хослик, таъсирчанлик каби 
омиллар кушилади ва унга тил эгалари томонидан ном (шакл, 
фонемалар тизмаси) бириктирилади.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish