У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология


А.Н. Современный русский язык. Теоритический курс. Лексикология. —



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

А.Н. Современный русский язык. Теоритический курс. Лексикология. — 
M o c K B t ) .
«P y c c K n i i
язык», 1987.
9


ер
лексемасининг кдндай маънолари бор?, 
очун
лексемаси 
Кандай маъно ифодалайди?
О номасиология сем антиканинг яна бир аспекти булиб
унда маъно маъно —►белги йуналишида таджик, кдлинади. Бу 
у р и н д а «м азкур м аъ н о н и к ан д ай белги ёки б ел ги л ар
ифодалайди?», деган савол кундаланг куй ил ад и (сузловчининг 
полати). Масалан, вак^г маъносини ифодаловчи кандай сузлар 
мавжуд?, мавхум туш унчаларни кандай сузлар ёрдамида 
ифодалаш мумкин?
Л ексик семантиканинг бу икки аспекгининг ажратилиши 
лексик-семантик категориялар ва хрдисаларнинг мо&иятини 
турли нук^аи назарлардан тулик, ва аник, урганишга хизмат 
кдлади. Зеро, бир маънолилик, куп маънолилик, омонимия 
сем асиологик категория саналса, синоним ия, антонимия, 
к о н в е р с и я , м азм ун и й м ай д о н к аб и л ар о н о м а с и о л о ги к
категориялар деб карал ад и. Семасиология ва ономасиологияни 
кдтьий чегаралаб булмайди. Улар лексик семантикани урганувчи 
икки аспект ва метод сиф атида бири иккинчисига утиб
тулдириб туради.
Назорат учун савол ва топширицлар
1. Тилш уносликнинг лекси к семантика сох,аси буйича 
маълумот беринг.
2. Семасиология атамасининг икки маънода кулланишини 
тушунтиринг.
3. О номасиология м аънони к;андай йуналиш да таджик, 
кдлади?
4 -§ . Лексик маъно ва ном муносабати
Л ексик маъно лексик семантиканинг асосий категорияси, 
марказий тушунчасидир. Хар кандай лексик бирлик икки 
ж и^атнинг — ном (шакл) ва лексик маънонинг барк,арор 
бирикувидан ташкил топади. Ном лексик бирликнинг товушли
10


ва граф и к то м о н л ар и н и и ф одаласа, л ек си к м аъно эса 
вокрликнинг лисоний инъикосидир. Масалан, к, и, т, о, б 
товушлари ва \арфларининг кетма-кетлиги /штобсузининг номи 
булса, маъноси куйидагичадир: «маълум матнли варакдардан 
иборат, жузлаб тикилган, мукрваланган, \ажми 48 са^ифадан 
кам булмаган босма асар»1.
Л ексик маъно билан ном (белги, шакл, ифода плани
номема)нинг богланиши тарихий-ижтимоийдир. Яъни муайян 
лексик маъно маълум бир ном га шу тил эгаси булган жамоа 
томонидан бириктирилади. Лексик маъно ва ном уртасидаги 
б о гл ан и ш н и н г таби ати , ун и н г ш артли ёки таби и й ли ги
хусусидаги тортишувлар антик даврдан хрзиргача давом этиб 
келган. Маъно ва ном уртасидаги богликдик, асосан, шартли 
булиб, лексик маънога маълум бир ном жамоа томонидан 
шартли бириктирилади. Бири иккинчисидан: маъно номдан, 
ном маънодан келиб чикдтйди. Тилда маъно ва ном уртасидаги 
боЕланиш табиий эмаслигига, яъни бирининг иккинчисидан 
келиб чикдгаслигига, асосан, куйидагилар сабаб була олади:
1. Битта маънонинг турли тилларда х;ар хил номлар билан 
ифодаланиши. Муайян бир маъно х,ар бир тилда узгача номга 
эга. Масалан, «онанинг ёки даданинг онаси» маъноси узбек 
тилида 
буви,
рус тилида 
бабушка,
инглиз тилида 
grandmother
каби номларга бириктирилган. Агар маъно ва ном орасида табиий 
богланиш булганда, битта умумий маъно ягона бир номга эга 
булар эди. Натижада, дунёда 3000 га якдн эмас, факдт битга тил 
мавжуд булар эди.
2. Синонимия хщисасининг мавжудлиги. Бир тилнинг узида 
\ам муайян маъно бирдан ортик, номга эга булиши мумкин. 
Масалан, узбек тилида «Алдаб, чалгитиб, \а р к,андай ишни уз 
фойдасига 
\а л
кдлади га н, макр-^ийлага уста» маъноси 15 та 
лексемада ифодаланган: 
айёр, муюмбир, хцйлагар, цув, устомон,
маккор, до рули, мултони, цилвир(и), шайтон, тулки, туллак,
цирриц, хирпа, мастон.
Бу х,ам маъно ва ном уртасидаги 
богликдикнинг табиий эмаслигини курсатади.

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish