Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
158 
Турли ландшафт - геокимѐвий ҳолатларда турлича тузлар тўпланади 
(27-жадвал).
27-жадвал 
Турли ландшафтли минтақаларда тузларнинг тарқалиши 
 
Ландшафт 
минтақалари 
Ёғин-
сочинларнинг 
ўртача 
йиллик 
миқдори, мм 
Йиллик 
ўртача 
буғланиш, 
мм 
Қуруқ 
даврлардаги 
ҳавонинг 
нисбий 
намлиги, % 
Грунт 
сувларини энг 
юқори 
минерали-
зацияси, г/л 
Тупроқдаги 
енгил 
эрувчи 
тузларнинг 
миқдори, % 
Тупроқда 
тарқалган 
тузлар 
Чўл 
100 
2000 -2500 
20 
200-350 
25-50 
NaCl, 
KNO
3

MgCl
2

MgSO
4

CaSO
4
, CaCl
2
Ярим чўл 
200-300 
1000 - 
1500 
20-30 
100-150 
5-8 
NaCl, Na
2
SO
4
CaSO
4

MgSO
4

Дашт 
300-450 
800 -1000 
35-40 
50-100 
2-3 
Na
2
SO
4

Na
2
CO
3
NaHCO
3
Ўрмон-дашт 
350-500 
500-800 
40-45 
1-3 
0,5-1 
NaHCO
3
Na
2
CO
3
Na
2
SO
4
Намлик бирмунча юқори бўлган иқлим шароитларида кам эрийдиган 
тузлар тўплангани ҳолда сувда кўпроқ эрийдиган тузлар чуқур қатламларга, 
она жинс ва грунт сувларигача ювилиб кетади. Қурғоқчилик ортган сари 
сувда кўпроқ эрийдиган тузлар тўплана бошлайди. Кучсиз шўрланишнинг 
бошланғич даврида сода тузи кўпроқ тўплана бошлайди. Шўрланиш 
кучайган сари биринчи ўринни сульфатлар, ундан кейин хлоридлар 
эгаллайди.
Чўл зоналарида тупроқлар шўрланишига кучли таъсир кўрсатувчи 
омиллардан бири шамолдир. Бу зоналар ѐз ойлари шамол режими билан 
боғлиқ бўлиб, ер устки қисмини қуриши, чанг ҳамда тузларнинг учириб олиб 
кетиши билан характерланади ва тупроқ шамол эрозиясига учрайди. 
Табиатда элементларнинг геохимик айланишида, айниқса тупроқларнинг 
шўрланишида шамолнинг таъсири каттадир. Шамол орқали тузлар чанг ва 
майда заррачалар билан денгизлардан олиб келиниб, шамол пасайганда ѐки 
ѐмғир ѐққанда улар туз жамғармаси ҳисобида маълум ерларда йиғилади. 
Ф.Кларкнинг маълумотларига қараганда, ҳар йили ерга атмосферадан 2 т дан 
20 т гача натрий хлорид тушар экан. Шулардан энг кўпи денгиз олди 
ҳудудларга тўғри келади. Мисол тариқасида Орол денгизини кўрсатиш 
мумкин. Олимлар келтирилган маълумотларга кўра, Орол бўйи майдонларига 
ҳар йили денгиздан 170-800 кг/га тузлар шамоллар олиб келиб ѐтқизилади. 
Хулоса қилиб шуни айтиш мумкинки, тупроқ қатламларида тузларни 
тўпланиши ва аралашишида жойнинг иқлимий шароити катта рол ўйнайди. 
Шунинг учун ҳар бир жойнинг иқлимий шароитларни ҳисобга олган ҳолда 
янги ерларни ўзлаштириш, унинг ҳосилдорлигини мелиоратив нуқтаи 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish