Тошкент Тиббиёт Академияси


Ишлаб чиқаришда комплекс автоматизация шароити жараёнида ишлаш



Download 2,75 Mb.
bet9/143
Sana21.04.2022
Hajmi2,75 Mb.
#571490
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   143
Bog'liq
МГ дарслик

Ишлаб чиқаришда комплекс автоматизация шароити жараёнида ишлаш.
А.А. Летавет комплекс автоматизация шундай такомилаштирилган «меҳнат жараёни-ки, ишлаб чиқаришда, цехда, айрим участкаларда асосий бошқарув жараёни техналогиясидир». Пультлаштиришга қаратилган операторлар ишининг асосий қисмини пультни бошқаришга қаратилган. Жисмоний зўрикишга эса кам эхтиеж сарифланади.
Ишлаб чиқариш корхонаси, иш участкаларини асосий мосламаларини мураккаблигига қараб пультда бошқариш икки турга бўлинади.
А) мураккаб пультни бошқариш цех, участка корхоналар:
Б) мураккаб бўлмаган пульни бошқариш цех участка корхоналар.
Бу иш тури олдиндан белгилаб қўйилаган ишларни бажарилишини талаб қилади.
Биринчи гуруҳга иссиқлик электр марказлари, ТЭЦ, янги кимевий корхоналар, қурилиш материалларини ишлаб чиқариш корхоналари, темир йўл, аэропортлар киради.
Иккинчи гуруҳ иш турига: металлургия, машиносазлик, қурилиш материаллар ишлаб чиқариш корхоналари киради. Масалан, диспечерлар меҳнати. Уларни асосий иши иккинчи сигнал систеъмасига юклатилган бўлади. Бош мия кобигини аккустик ва оптик симларига юклатилади.
Фотохронометраж шуни кўрсатди-ки, 8- ва ундан юқори фоиз иш вақти буйруқни бажарилишига ва уни узатилишига берилади. Диспетчер иши бир дақиқа ҳам чалғишга тинч туришга куймайди. Электроэнцефалография натижалари шуни кўрсаттики, нутк функциясига боғлиқ. Бу касбда ишловчи ишчиларда эшитувчи зўрайишига тактил сезувчанлигини камайишига, рефлектор реакциялар тезлигини камайишига, латент даврини узайишига, кул титранишини кўпайишига олиб келади. Бу кузатишлар иш кунини охирида ва навбатчиликни 4 куни кузатилади.
МНС да функционал ўзгаришлари билан бир қаторда, юрак-қон томир систеъмасида (пульс уришини тезлашиши, максимал ва диастолик қон босимини ортиши, юракни минутлик хажмини камайиши кузатилади), холатлари кузатилади. Бу ўзгаришлар асосан иш кунининг охирида кузатилади.
Ишлаб чиқариш жараёнида ишни ташкиллаштириш иш темпи билан боғлиқ, яъни иш вақтини зичлиги, асосий иш билан машгуллиги – маълумотни қабул қилиш ва узатишни қайта ишлашга боғлиқ бўлади. Умумий иш вақтини 80-90%ини ташкил этади.
Операторлар меҳнати айникса, телевидение, транспорт дистпечерлар меҳнати мураккаб иш тури бўлиб, қаттиқ зўрикишни талаб этади.
Шу билан бирга уларда гиподинамия ва бошқа ишлаб чиқариш – санитар омиллари кузатилади. ишлаб чиқаришдаги санитар омиллар. Пультларни изоляция қилиш (иш кабинаси, хона, цех ва бошқа цехларга операторларни цехларда вақтига авария холатини бартараф этиш, таъмирлаш ишларига ва бошқаларга) боғлиқ бўлади. Бу вақт 5-10% ни, баъзида 70% ташкил этади.
Изоляция қилинган хоналарда ишловчи ишчиларда МНС, қон-томир систеъмаси ва эндокрин систеъмаларда ўзгаришлар кузатилади ва айрим вақтларда тана ҳароратини пасайиши, қон таркибидаги айрим элементларни ўзгариши кузатилади. Бундай ўзгаришлар пульт олдида жавобгарлик хиссини кучлилиги туфайли, чарчаш ва ута чаршаш холатлари юзага келади. Айрим холларда қўшимча килиб организмдаги функционал ўзгариш холатларига, санитар-гигиеник иш шароити ҳам таъсир қилади.
Ишлаб чиқаришда дистанцион масофадан бошқаришда физиолог ва гигиенистлар олдида куйидаги масалалар қўйилган:

  1. Оператор, дистпечер ва бошқа ишда ишловчиларни анализатор холатини рационал бирлиги. Операторларга маълумот асосан кўриш, эшитиш, сезиш органлари орқали узатилади. Кўриш анализаторига равшанликни алмашиниш, эшитиш анализатори – частоталарини алмашиниш, сезги анализаторлари учун – тебраниш ва электор таъсир кўрсатилади.

  2. Иккинчидан қонструкторлик мосланиш, инсон – машина ҳаракат таъсири намоён бўлади. Кнопкали, педалли, ричагли, штурвалли бошқарувлар кузатилади.

  3. Пульт бошқарувни тузилиши: бошқарув сони, бошқарув зичлиги (бир вақтнинг узида 3 объектдан ошмаслиги керак) богланишни мураккаблиги (бошқариш билан сигнализация орасидаги) маълумотлар хажми (асбобни тезлиги) вақт бирлиги ичидаги частотаси очилиб ёкиш тур реакциясини частотаси (эшитиш частотасидан кўриш частотасига ва бошқалар) боғлиқ бўлади.

  4. Рационал меҳнат ва дам олишни ишлаб чиқиш.

  5. Гигиеник меҳнат шароитини соғломлаштириш.


Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish