Toshkent kimyo-texnologiya instituti oziq-ovqat mahsulotlari texnologiyasi fakulteti

Bilvosita  usul  bilan  sovun  pishirish  bilan  olingan  tayyor  mahsulotga  hid  va 
ranggi bo‘yicha yuqori talablar qo‘yiladi. 
Bilvosita usul bilan xo‘jalik sovuni pishirishning texnologik jarayoni quyidagi 
operatsiyalar ketma-ketligidan iborat: toza yog‘li xomashyo ishlatilganda, sovunlash, 
sovun  yelimini  yadro  va  sovun  osti  yelimiga  ajratish  bilan  qisman  tuzlash; 
tozalanmagan  yog‘li  xomashyo  ishlatilganda,  sovunlash,  sovun  yelimini  yadro  va 
sovun  osti  ishqoriga  ajratish  bilan  to‘liq  tuzlash,  silliqlash.  Sovunlash  jarayoni 
bevosita  usul  bilan  ham  olib  borilishi  mumkin,  ya’ni  dastlab  karbonatli  sovunlash, 
keyin  kaustik  sovunlash  orqali  sovun  yelimi  olinadi.  Olingan  sovun  yelimida  sovun 
ko‘rinishida bo‘lgan yog‘ kislotalar miqdori 52% dan kam bo‘lmaydi. 
Sovun  yelimini  qisman  tuzlash  elektrolitlar  (osh  tuzi  yoki  kaustik  soda 
eritmalari)  bilan  olib  boriladi.  Buning  uchun  sovun  yelimiga  qaynayotgan  va 
aralashtirilayotgan  holda  hisoblangan  miqdorda  elektrolit  (20%  li  osh  tuzi  eritmasi) 
beriladi.  Har  bitta  elektrolit  porsiyasi  berilganda  sovunli  massa,  to  elektrolit  to‘liq 
yoyilib ketgunicha yaxshilab aralashtiriladi va qaynatiladi. 
Sistemani  yadro  va  sovun  osti  yelimiga  ajralishini  ta’minlovchi  elektrolit 
konsentratsiyasi  yog‘li  aralashma  retsepturasi  va  yog‘  kislotalar  konsentratsiyasiga 
qarab  belgilanadi.  Odatdagi  yog‘  retsepturasi  bo‘yicha  sovunni  qisman  tuzlash  bilan 
pishirishda  ishlatiladigan  elektrolitlarning  me’yoriy  konsentratsiyalari  quyida 
ko‘rsatilgan. 
 
24 – jadval  
Sovun massasidagi yog‘  
kislotalari miqdori, % 
Sovun massasidagi elektrolit 
konsentratsiyasi  
(NaCl va NaON yig‘indisi), % 
52-54 
1,3 dan ortiq emas 
54-56 
1,0 dan ortiq emas 
56-58 
0,8 dan ortiq emas 
 
 
Tuzlash tugaganda NaOH miqdori 0,3% dan ko‘p bo‘lmasligi lozim. 
Qisman tuzlash to‘g‘ri olib borilsa, qozondagi sovun massasi bir tekis qaynaydi, uni 
yuzasida  kengligi  20-25  sm  bo‘lgan  plastinalar  ko‘rinadi.  Po‘latdan  yasalgan 
shpateldan yupqa qatlamda oqib tushadi, bunda shpatelni yuqorigi qismi quruq, pastki 
qismida esa sovun yupqa qatlamda tiniq ko‘rinishda bo‘ladi. 
Sovun massasini qisman tuzlash jarayoni tugagandan keyin, uni to ikki fazaga 
ajralguncha  bir  necha  soatga  tindirib  qo‘yiladi.  Bu  fazalar  tarkibida  60-63%  yog‘ 
kislotalari  bo‘lgan  yadro  (tayyor  sovun  asosi)  va  25-30%  yog‘  kislotalari  bo‘lgan 
sovun  osti  yelimidan  iborat.  Tindirish  vaqti  yog‘  tarkibi,  konsentratsiyasi  va  qozon 
hajmiga  bog‘liq.  Masalan,  hajmi  50m
3
  bo‘lgan  qozonda  tindirish  vaqti  20-30  soatni 
tashkil  etadi.  Chiqayotgan  asos  (yadro)  va  sovun  osti  yelimining  nisbati  65-70%  va 

---

 
160 
35-30%  bo‘ladi.  Tozalanmagan  yog‘li  xomashyo  ishlatilganda,  tarkibida  0,2%  dan 
ko‘p miqdorda erkin ishqor va 1% dan ko‘p bo‘lmagan natriy karbonat bo‘lgan tayyor 
sovun  asosi  sovun-yig‘gichga  yuboriladi  va  sovitishga,  so‘ng  quritishga  va  mexanik 
ishlov  berishga  jo‘natiladi.  Sovun  osti  yelimi  esa  pastki  shtutser  orqali  alohida 
qozonga beriladi va tozalash maqsadida qayta ishlanadi. 
Sovun  pishirish  uchun  tozalanmagan  yog‘li  xomashyo  va  soapstokli  yadro 
ishlatilganda sovun osti yelimi elektrolit eritmasi bilan to‘liq tuzlanadi. Buning uchun 
sovun  osti  yelimiga  ochiq  bug‘  bilan  qaynatib  va  aralashtirib  turgan  holda  yetarli 
miqdorda 20% li osh tuzi eritmasi beriladi. Agar kurakchaga olingan namunada tiniq 
suyuqlik  (sovun  osti  ishqori)  orasida  yadro  donachalari  aniq  ko‘rinsa,  to‘liq  tuzlash 
oxiriga yetdi deb hisoblanadi. Tuzlash jarayoni tugayotganda sovunli massa tindiriladi 
(sig‘imi  50m
3
  bo‘lgan  qozonda  2-4  soat)  bunda  ikki  xil  faza  (yadro  va  sovun  osti 
ishqori)  hosil  bo‘ladi.  Sovun  osti  ishqori  so‘nggi  marta  ishlov  berish  uchun  alohida 
sig‘imga  olinadi,  yadro  esa  asos  sifatini  oshirish,  tarkibidagi  elektrolit  miqdorini 
kamaytirish va rangini yaxshilash maqsadida silliqlanadi. Silliqlashda dastlab yadroga 
suv qo‘shib, ochiq bug‘ orqali qaynatish yo‘li bilan uni sovun yelimiga aylantiriladi. 
Olingan,  tarkibida  50-55%  yog‘  kislotasi  bo‘lgan  sovun  yelimi  qisman  tuzlanadi  va 
sistema yana yadro va sovun osti yelimiga ajraladi. 
 
Sovun  osti  yelimiga  ishlov  berish.  Sovun  osti  yelimida  30%  gacha  sovun 
ko‘rinishidagi  yog‘  kislotalar,  1%  gacha  erkin  ishqor,  har  xil  elektrolitlar  (natriy 
karbonat,  osh  tuzi),  hamda  hamroh  moddalar  va  aralashmalar  mavjud.  Bu  moddalar 
unga yog‘li aralashmalardan va boshqa materiallardan o‘tgan. 
Sovun  osti  yelimini  sovun  pishirish  uchun  ishlatishdan  avval  uni  sifatini 
yaxshilash  maqsadida  qayta  ishlanadi.  Bu  jarayon  sovun  osti  yelimidagi  erkin 
ishqorni neytrallash va olingan sovunli massani osh tuzi bilan tuzlashdan iborat. Erkin 
ishqor  va  natriy  karbonatni  neytrallash  jadal  qaynatish  orqali  yog‘  kislotalarini 
qo‘shish  bilan  amalga  oshiriladi.  Bunda  olingan  sovunli  massadagi  ishqor  miqdori 
0,05% dan oshib ketmasligi kerak. Olingan sovun yelimi qaynatilgan holda quruq tuz 
qo‘shish  bilan  tuzlanadi.  Ikki  soatlik  tindirishdan  so‘ng  sovun  osti  ishqori  ajratib 
olinib qayta ishlash davom ettiriladi. Tozalangan sovun yadrosi esa navbatdagi sovun 
pishirishga yuboriladi. Tozalash samaradorligini yanada oshirish uchun yadroni sovun 
yelimiga aylanguncha suv bilan eitiladi va tuzlash jarayoni qaytariladi. 
 
Sovun osti ishqoriga ishlov berish. Xo‘jalik sovuni asosini bilvosita usul bilan 
tayyorlash  jarayonida,  hamda  sovun  osti  yelimi  va  boshqa  yog‘li  chiqindilarni  qayta 
ishlashda  olingan  sovun  osti  ishqori  tarkibida  8-9%  natriy  xlorid,  0,1%  erkin  natriy 
gidroksid va 0,8% gacha sovun holidagi yog‘ kislotalari bo‘ladi. Sovun osti ishqorini 
qayta  ishlashdan  maqsad  kaustik  soda  va  yog‘  kislotalari  yo‘qotilishini 
kamaytirishdir.  Sovun  osti  ishqori  qayta  ishlashdan  maqsad  kaustik  soda  va  yog‘ 
kislotalari yo‘qotilishini kamaytirishdir. Sovun osti ishqoriga ilashib chiqqan sovunni 

---

 
161 
ajratish  uchun  u  50
0
C  gacha  sovutiladi.  Bunda  50%  gacha  sovunlangan  yog‘ 
kislotalari ishqordan ajraladi. 
Yog‘  kislotalari  miqdorini  yanada  kamaytirish  va  soda  mahsulotlarini  ajratib 
olish  uchun  sovun  osti  ishqori  yog‘lash  usuli  bilan  qayta  ishlanadi.  Buning  uchun 
sovun  osti  ishqori  tarkibidagi  o‘yuvchi  va  karbonatli  ishqorlar  yog‘  kislotalari  bilan 
neytrallanadi.  Bunda  yog‘  kislota  miqdori  hisoblanganidan  15-20%  ortiqcha  olinadi. 
Bunday sharoitda qiyin eruvchan nordon sovun hosil bo‘lib, u sovun osti ishqoridan u 
yoki  bu  usul  bilan  ajratib  olinishi  mumkin.  Sovun  osti  ishqorini  neytrallash  uchun 
texnik  yog‘lar,  soapstokning  yog‘  kislotalari  yoki  sintetik  yog‘  kislotalari  C
17
-C
20
 
fraksiyalaridan  foydalaniladi.  Jarayon  80-85
0
C  da  uzluksiz  aralashtirish,  hamda  3-4 
soat davomida tindirish bilan olib boriladi. Qozonning yuqori qismiga qalqib chiqqan 
nordon sovun yig‘iladi va asosiy sovun pishirishga yuboriladi, sovun osti ishqori esa 
realizatsiya qilinadi (qurilish tashkilotlariga sotiladi) yoki yog‘ tutgich orqali korxona 
tozalash sistemasiga uzatiladi. 
Neytrallashda  ishlatiladigan  yog‘  kislota  sarfi  1t  sovun  osti  ishqoriga  100-130 
kg ni tashkil etadi.