Тошкент ирригация ва



Download 4,29 Mb.
bet63/113
Sana21.06.2022
Hajmi4,29 Mb.
#689275
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   113
Bog'liq
3524KFKa9pfNqg7HUMfJD89VZ5p1mmwmVcxtdbvQ (1)

B= ЕТX КCB
бу ерда ЕТХ - пахтанинг эвапотранспирацияси; КСВ = k1 f1 k2 f 2 ...ki f i -
f i
кишлок Хўжалик усимлигини сув талаб килишлигининг мутадил (средневзве- шенный) коэффициенти; k1 , k2 , ... , kи - бошка турдаги экинларининг пахтага
нисбатан сув истеъмол килиш коэффициент; f1 , f2 , ... , fи - шу усимликлар остидаги майдони.
Пахта ўсимлигининг вегетация давридаги эвапотранспирациясини Х.А.Амановнинг эмперик богликлиги буйича хисоблаш мумкин.


ETX 11,64


бу ерда - пахтанинг айрим ойлардаги сув истеъмол килишини хисобга олиш коэффициенти, апрелда = 0,31, майда - 0,57, июнда - 0,91, июлда - 1,54, ав-

густда - 1,21, сентябрда - 1,21, октябрда - 0,57;
to - хавонинг уртача кунлик

харорат микдори йигиндиси; У- пахта хомашёсининг хосилдорлиги, ц/га Новегетация даври учун ЕТнвБлейни ва Кридл формуласи буйича аникланади


ЕТНВ = 0,458 КВ Рд ( т о + 17,8 )
бу ерда KB - усимлик тупроги туригабоглик булган коэффициент, (новегетация даври учун KB=0,2 деб кабул килиш мумкин, чўл участкалариникидек); Pд- йиллик суммадан мазкур ойнинг кундузги соатлар давомийлигини хиссаси % ( ноябр учун Рд = 6,72; декабр учун - 6,52; январ учун - 6,76; март учун - 8,33)
Горизонтал дренаж


д р
D КФ Т lуд h


Г 10000
ln
h


l

d
 
уд
бу ерда КФ - ёпкич майда заррали жинснинг фильтрация коэффициенти, м/сут; Т - ойдаги кунлар сони; lуд -коллектор дренаж тармогининг солиштир- ма узунлиги, м/га; д - коллекторнинг намланган периметри, м
Wи +1 = ОС МК ВД КДС П Э -ЕТВ Г В +W и +П-О
(и - бошланиши, и +1 - даврнинг охири)
Олинган маълумотга (курсаткичга) кура Wи +1 богликлигидан h и + 1 хисоблаб чикилади.
Сизот сувларининг устки каватини минерализациясини башорат килиш учун сизот сувлари балансини тузиб чикиш зарур, мелиорация килинадиган худудлари аэрация минтакасини сув туз балансларини сизот сувларини юкори катламлари хам:

WГ = h 10 4 = ФМК + ФМХ + ФВХ g + П - О Р - ДГ - ДВ

  • аэрация минтакасининг сув- туз баланси

W a W a O O  (1)Ф

  • ЕТ

С g Ca Ca CO
C(1)Ф С С

K H C P
B Х В
K H P
B Х С g

сизот сувлари устки кисмининг туз баланси
CГ СГ CФ С C C С
K H B Х g B Д g

бу ерда ФВХ-ички Хўжалик каналларида бўладиган фильтрацион йўкотилиш;
W a,W a - аэрация минтакасидаги намлик захирасининг хисоблаш даврини боши
H K
ва охиридаги киймати; - сизот сувларининг хисоблаш юза катламидан пастда

ётувчи сизот сувларига окиб ўтиши;
Ca ,Ca - аэрация минтакасидахисоблаш

H K
даврининг боши ва охиридаги тузлар микдори; C (1-)ФBX , , Сg , CB - сув ба- ланслари элементларидаги тузлар микдори; CД, Сg - сизот сув катламларини кўшни ва хисоблаш каватлари оралиғидаги диффузион ва сорбцион туз алмашинуви.
Сизот сувлари юза кисмини туз баланси Н.И.Парфенова тавсия этган услу- бий ёндашув орқали тузилади. Бу ёндашув катта мелиоратив тизимлар фаоли- яти шароитидан келиб чиккан холда баланс биз томонимиздан бир оз ўзгарти- рилган холда қўлланилади. Сизот сувларининг минерализацияси башоратида, амал килаётган каналлар ва хўжаликлар аро каналлардан чиккан фильтрация, сизот сувларини кўтарилишига олиб келади ва улар аралашмайди.
Ca ha PSa  100
H H H

бу ерда
Sa - аэрация минтақаси тупроқларида тузларни микдори, % қуруқ


H
тупрок огирлигидан; Р - аэрация минтақаларида тупроқ грунтнинг хажмий огирлиги, т/м3; - хлоридли тупроклар учун сув вытяжкаларидан туз захираларига ўтиш коэффиценти, П.С.Панин кўрсатмаси буйича хлоридли тупроклар учун = 1,17, хлорид- суьфатли тупроклар учун - 1,41.
Тузларнинг аэрация минтақасидан инфильтрацион сувлар ( + г ) орқали олиб чикиб кетилиши бизнинг схемада П.С.Панин формуласи оркали аникланади. Бу формула кўриниши Н.Н.Ходжибаев ва В.Г.Самойленколар томонидан ўзгартирилган.


12. ГИДРОМЕЛИОРАТИВ ТИЗИМЛАРНИ ТАЪМИРЛАШ


12.1. Суғориш тармоқларида чўкиндиларга қарши кураш чоралари
Ўзбекистон ҳар қайси суғориш тизимларини ишлатиш учун сафрланган мабдағнинг 30 % каналлардаги чўкиндиларни тозалашга сарфланади. Ўртача республикада 1га ерга тўғри келадиган лойқа миқдори 17 м3/га ни ташкил қилади. Бунинг учун суғориш тармоқларида чўкиндиларга қарши кураш чора- тадбирлари қуйидагича амалга оширилади.

  1. Суғорма манбалари юқори қисмида чўкиндиларни тутиб қолиш.

  2. Чўкиндиларни дарёдан суғориш тармоқларига тушишига йўл қўймаслик.

  3. Чўкиндиларни тиндиргичларда ушлаб қолиш.

  1. Чўкиндиларни ариқлардаги сув оқими ёрдамида дарёларга оқизиб чиқариб юбориш.

  2. Суғориш тармоқлари ўзанларида чўкиб қолган лойқаларни механизмлар ёрдамида ёки қўл кучи билан тозалаш.



12.2 Суғориш тармоқларидаги чўкиндиларнинг ҳажми ва тозалаш
вақтини аниқлаш
Суғориш тармоғида тўпланган чўкиндиларнинг канал тубидаги қалинлигини қуйидаги формула орқали аниқлаш мумкин.
С=𝑇∙𝑄∙(Р𝑛−Р𝑚)
Ɣ∙𝑃∙ʄ
бу ерда: Қ - ариқдаги сув сарфи, м3/га.
Р𝑛 – ариқга келаётган сув сарфидаги чукиндилар миқдори, км/м3
Р𝑚 – каналдаги сув сарфининг чўкиндини оқизиб кетиш қобилчти, км/м3
Ɣ – чўкиндининг ҳажм массаси, т/м3
𝑃 – каналнинг ҳисобланаётган бўлими, яъни танлаб олинган бўлакнинг узунлиги, км.
ʄ - каналнинг намланган переметри, (узунлиги) м;
Т – каналда чўкмаларнинг тўпланиш даври, кун.

Каналлардаги сув сарфларинингчўкиндиларни оқизиб кета олиш қобиляти проф, Е.А.Замариннинг қуйидаги формуласи орқали аниқланади.
Р =0,22∙𝑣𝑅 ∙ 𝑖 𝑣 , кг/ м3

𝑚 𝑢 𝑢
бу ерда: 𝑣 – ариқнинг сув сарфининг тезлиги, м/с
𝑢 – чўкиндининг гидравлик катталиги, м/ с,
и – ариқдаги сув сатҳининг гидравлик нишаблиги; Р – ариқдаги сув сарфининг гидравлик радиуси, м.
Чўкиндиларнинг гидравлик катталикнинг ўртача миқдори қуйидаги формула орқали топилади.
Ȗ=𝑢1 + 𝑢2 ∙(𝑢1 + 𝑢2), м/с
300
𝑢1 – чўкиндиларнинг биринчи фракциясининг гидравлик катталиги
𝑢2 – чўкиндиларнинг икинчи фракциясининг гидравлик катталиги
Юқоридаги келтирилган формулалардан фойдаланиб, ариқ тубига чўккан чўкиндиларнинг қалинлиги аниқланади. Агарда бу қалинлик тавсия этилган қалинликдан катта бўлса, яъни ариқнинг сув ўтказиш қобиляти камайса ёки сув сарфнинг тезлиги ошиб, чўкиб қолиши лозим бўлган таркибли чўкиндиларни оқизиб кетиб, қўшни ариқларни лойқа билан хавфи туғилса, ариқни тезлик билан лойқалардан тозалаш лозим бўлади.
Қуйидаги 10.1-чизмада ариқнинг чўкмалари билан тўлиши ва уни чўкиндилардан тозалаш графиги кўрсатилган.

12.1-расм. Каналларда чўкиндиларни тўпланиш ва уларни тозалаш вақтлари. Шартли белгилар: -ариқ, ўзанини оқизиқ чўкиндиларидан тозалаш вақтлари, сутка.




    1. Download 4,29 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish