Тошкент ирригация ва


-Расм. Суғориш техникаси илмий тадкикод станциясининг (СТИТС)Тошкент вилоя-



Download 4,29 Mb.
bet62/113
Sana21.06.2022
Hajmi4,29 Mb.
#689275
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   113
Bog'liq
3524KFKa9pfNqg7HUMfJD89VZ5p1mmwmVcxtdbvQ (1)

11.3-Расм. Суғориш техникаси илмий тадкикод станциясининг (СТИТС)Тошкент вилоя- тидаги лизиметрлар конструкциясининг схемаси.
1 – тупроқ грунти; 2 – бетон коробкаси; 3 –кум тушови; 4 –шағал; 5 –йирикрок шагал- тошлар ту- шалмаси; 6 –темир тунука копламаси; 7 – ер ости сув сатхи, м
Н3-1 лизиметрга куйилган сув хажми Вз =1878 м3/га ни ташкил қилди, сугориш нормаси эса 960 м3/га .Умумий сув баланси ва хисобланган эвапотранспирация улчови куйидагича.
Wоб Wоб ВЗ + В ЕТ
K H

7722 - 5244 = 1878 + 960 - ЕТ 3/га),
+ 2488 = 1878 + 960 - 350

  • Аэрация минтакасиниг сув баланси

hK K h H H


V3B ET g

6378 - 4026 = 1878 + 960 - 350 - g
2352 = 1878 + 960 - 350 - 136 (м3/га )

  • Сизот сувларининг баланси

(hH
hK
) 104  W
  g


Г
(2,0 - 1,2)  0,09  104 = 136 м3
Аэрация минтакасининг ва ер ости сувлари сув алмашиниш микдори бир- бирига мос келади ва алохида баланслар суммалари умумий сув балансини кел- тириб чикаради.
формулани хисоби бўйича
hKK hHH VЗ В ЕТ g
6378 - 5244 =1878 + 960 - 350 - g

WГ

= 136 м3


Wa
= 1134 = 1878 + 960 - 350 - 1354 (м3/га )

Шундай килиб, бу холатда алохида баланслар суммаси (йигиндиси) уму- мий сув балансини келтириб чиқармайди (бермайди).
Сув- туз балансини тузишнинг яна бир жихати меъёрий хужжатларда (ВСН 33-2.2 033-16) ўз аксини топмаган ва бу қуйидагини аниқлаштиришни талаб килади.
Адабиётларда мелиорациядаги сув-баланс хисоблари буйича мавсумий, йиллик ва куп йиллик сув балансларини тузиш масалалари кўриб чикилади. Хозирги замон сув ва бошка материал ресурслар танқислиги шароитида, суғо- риладиган ерларнинг сув ва туз балансини бошкариш масалаларини вакт даво- мида янада аниқроқ тадкикот олиб бориш лозим, масалан, бир ой учун. Бу гид- ромелиорация тизимларини ишлатишда (эксплуатация килишда), объектнинг табиий Хўжалик шароитларини тула хисобини олиб боришда лойихалар тузиш, гидромелиоратив тизимларини оптимал (макбул) техник иктисодий курсат- кичларини аниклашданиборатдир.
Баланс хисобларини ой мобайнида бажариш тавсия этилади, чунки бошлангич маълумот сифатида сув Хўжалик ташкилотларининг маълумотларидан фойдаланилади. Бундан ташкари эвапотранспирацияни аниклаш учун мавжуд бўлган эмперик боғликлик унга кирувчи элементларнинг ўртача ойлик қийматлари асосида аниқланган.
Умумий ва хусусий сув- туз балансларини тузиш методика(кулланма) ла- рини тушуниш Л.М.Рекс томониданкиритилган "катта" ва "кичик" гидромелио- ратив тизимлар деган тушунчаларини енгиллаштиради . Катта гидромелиора- тив тизимларда сув манбаларидан сувни сугориш ерларига етказиб бериш учун гидротехник курилмалардан фойдаланилади, сув суғорилаётган дала чегасигача етказилади. Бизнинг тушунчамизда "кичик" гидромелиоратив тизим экин экиш далаларидаги сугориш таксимлаш тизими, дренаж тармоклари тизимидан таш- кил топгандир. Бу холатда етказиб берилаётган сув тупрок намлигига айланади ва шўрниюваётган оким тупроқ ичидан харакатланади. Коллектор- зовуртармоқлари фильтрацион сувларнинг сугориш далаларидаги сувнинг бир қисмини ва "катта" ва "кичик" гидромелиоратив тизимлардаги ирригация сувларнингбир қисминиташкарига чиқаради.
Кичкина гидромелиоратив тизимда, аэрация минтакасивасугориш даласинингўсимлик қатламининг сув- туз режими шаклланади. Шу билан бир- галикда сизот сувлари режими ва сугориш даласинингдреналанганлиги "катта" гидромелиоратив тизимнинг (Хўжаликлараро ва Хўжалик ичкиканалларининг ФИК, ЕФК, КЗО, КОЗ) техник курсаткичлари (параметри) билан богликдир. Бу кўрсаткичлар каналлардан ён томонга ёйиладиганфильтрацион сув йўқотилишига, далалардан чиққан инфильтрацион сувларга ва шу билан бирга- ликда сизот сувлари режими ва зовургабўладиган юкга таъсир кўрсатади.
Хозирги замон амалиётида амалдаги ва башорат килинадиган сув- туз ба- ланслари бир ёки бирнечта Хўжалик ёки бир ёки бир нечта маъмурий туман учун тузилади. Зовурлар тизими фаолият курсатаётган худудларда йуллар, ка- наллар ўтганлиги ва турар- истиқомат жойларижойлашганлиги сабабли умумий сув балансини суғориладиган ерни ялпи майдони учун тузиш лозим. Бу холат "катта" ва "кичик" гидромелиоратив тизимларини гидравлик боғлиқлигини хи- собга олишгаимкон беради, сизот сувлари сатхи чукурлигини ва зовурларгабўладиганюкнианиқроқ башорат қилишгаимкон беради. Баланс тен- гламаларида солиштирма курсаткичлардан (м3/га, т/га ) фойдаланилади. Марка- зий Осиё суғориладиган ерларида уммуий сув- туз баланслари тенгламаларини куйидагича ифодаласа бўлади:
W =WН -WК = ОС+B+ФМК КДСВ/Д+П -О -ЕТB- ОП - С- ДГ - ДB P
С = СВ+ СФмк + СП - СВ в/д - СО - СС п - СС э - СД г - СД в СР
бу ерда W, C - баланс контуридаги сув ва тузнинг намлик захирасини умумий узгаришлари; WН, WК- намликнинг бошлангич ва охирги захиралари; ФМК - магистрал каналлардаги фильтрацион йукотилиш;ВКДС - коллектор дренаж тар- мокларидан сув билан таминлаш; ВВ/Д - тик зовур қудуқларидан сув билан та- минлаш; ЕТВ - баланс контуридан эвапотранспирация; С=СП + СЭ - сугориш далаларидан ирригацион сувларни суммар ташламалари ва каналларданфойдаланишдаканаллардагибўладигантехник йўқотиш. Н.Т.Лактаев ўтказган тажриба- ишлаб чикариш тадкикотларини умумлашти- риш асосида нисбат қабул килинган; ДГ - горизонтал зовургасизот сувини та- гидан чикаётган сув, А.П.Вавилов формуласи буйича хособланади; ДВ - тик зовур тизимидан сўриб олиш (откачка) хажми, қудуқларниэксплуатация қилишнатижалариданфойдаланибаниқландива насосстанциялари бошқармаларикузатувлари материалларига асосланиб аниқланди; СВ , СФм, СП , СВв/д , СВкдс , СО , ССп , ССэ , СДг , СДв , Ср - сув баланс элементларига мос келувчи 1 т/га даги тузларни микдори.
Баланс катламидаги намлик захирасини И.А.Енгулатовнинг эмперик боглиқлик формуласи буйича хисоблаш мумкин.
W = (4,5 n - hA3 h ) 10000 , м3/га
Бу ерда n - ғоваклик; h- сизот сувларининг чукурлиги; A - тупрок грунтнинг утказувчанлигини тавсифловчи кўрсатгич (бир турдаги гилл ва кумдан иборат тупрок учунА = 0,11 огир тупроқ учун - 0,12; каватли тупроқлар учун - 0,15);

Download 4,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish