Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


дан  камайиб кетса, тетония ҳолати юз  беради. Кон зардобидаги каль-



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

дан 
камайиб кетса, тетония ҳолати юз 
беради. Кон зардобидаги каль-
цийнинг 


йнинг 40 фоизи альбумин билан бириккан ҳолда булади. Шу 
ҚЙ
бабдан гипопротеинемия қондаги кальқий камайишига ва аксин-
С
я 
гиперпротеинемия унинг купайишига сабаб булади. Куп ка-
салликларда гипокальқиемия ҳолати юзага келади. 
С
Хлор иони ҳам 
осиотик 
босимга 
бевосита 
дахлдордир. 
У 
кис-1
0
та-ишқор 
мувозанатини сақлашда ҳам катта роль уйнайди. Дегидратақия 
ҳолатида ва қон қуюқлашганда гиперхлоремия ҳолати бошланади. Ич 
кетиш ва қусиш окибатида эса хлор камаяди. Шунга ухшаш фосфор, 
магний ва темир моддалари ҳам орга-низмдаги ҳаётий жараёнда 
иштирок этади.
Одам организмида 50 атрофида ҳар хил микроэлементлар (мис. 
кабольт, руҳ марганеқ, молибден, йод, бром, фтор ва бош-қалар) 
мавжуд. Улар ферментлар, гормонлар, витаминлар тарки-бига 
киради ва биологик актив моддалар хчисобланади. Улар иммун 
система фаолиятини кучайтиради, моддалар алмашинув жараёнига 
ижобий таъсир утказадн.
Сув-электролитлар алмашинуви куп юқумли касалликларда 
издан чиқади. Шу сабабдан беморларни даволашда асосий мнне-рал 
моддаларнинг микдорини назарда тутмоқ лозим. Одам орга-
низмининг ҳужайра ва туқималаридаги суюқликда жуда мурак-каб 
биологик жараёнлар юз беради, бошқача айтганда ана шу суюқликда 
— муўитда модда алмашинув жараёни юз беради. Бу суюқликда 
эриган моддаларнинг энг муҳимлари Nа ва К катион-ларидир. 
Организмга бу моддалар овкат ва суюқликлар орқали кириб туради 
ва ортиқчаси ташқарига чиқарилиб туради. Орга-низмда сув ва 
электролитларнинг микдори маълум бир нисбатда доимий сақланиб
турилади (сув-электролит гомеостази). Бу мураккаб
физиологик жараёнда антидиуретик гормоннинг роли каттадир. 
Антидиуретик гормон буйракларда еуюқликни қайтадан 
шимилишини мувофиклаштириб туради. Юқумли касалликларда 
сув — электролит гомеостази бузилади. Бемор организмида сув — 
электролитларнинг микдори узгариши куйидагича булади: а) нор-
мал гидратақия; б) дегидратақия — сувсираш ҳолати ва в) гипер-
гидратация— организмда суюқликнинг купайиши ҳолати.
Одам организмига сув ва электролитлар кириб чиқиши даврм 
этаверади, аммо сув — электролит гомеостази нормал шароитда 
айтарлик ўзгармайди. Осмос қонунига кўра сув ҳужайра қобири-дан 
тусиқсиз бемалол ута олади ва шу туфайли гомеостаз сақла-ниб 
туради.
Антидиуретик гормон альдостероннинг шимилишини мувофиқ-
лаштиради. Альдостерон уз навбатида буйрак орқали натрийнинг 
чиқарилишини таъминлайди. Ҳужайралар ташқарисидаги сув-нинг 
куп-озлиги антидиуретик гормон ва альдостерон секреция-сига 
таъсир қилади. • Шундай қилиб сув-электролит гомеастази муайян 
бир ҳолатда сақланиб турилади.
Одам организми маълум бир микдорда сув ва электролитлар 
йўқотиб туради. Унинг урнига ушанча сув ва электролитлар қа

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish