Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


V Б О Б ИЧАК ЮКУМЛИ КАСАЛЛИКЛАРИ



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

V Б О Б ИЧАК ЮКУМЛИ КАСАЛЛИКЛАРИ 
КОРИН ТИФИ ЕКИ ИЧ ТЕРЛАМА, ПАРАТИФ А ВА ПАРАТИФ В
Корин тифи,' яъни ич терлама юк_умли ичак касаллигиднр, уни 
сальмонеллалар авлодига кирадиган тиф бактериялари кузгата-ди. Бу 
касаллкк ингичка ичак деворидаги лимфа тугунлари ва пейер 
пилакчаларининг зарарланиши, бактериемия, юқори ҳаро-рат ва
интоксикақия белгилари билан таърифланади.
Корин тифи ва паратиф А ҳамда паратиф В нинг эпидемио-
логияси, патогенезн ва патоморфологияси, клиник белгилари бир-
бирларига жуда ухшаш. Шу сабабдан қорин тифи хакдда гапи-
рилганда, одатда паратифлар ҳам назарда тутилади. Куйида 
келтирилган маълумотлар паратифларга ҳам оиддир.
Тарихий маълумот. 
Иситма юқори булиб, бемор узини билмай, 
алаҳлаб қоладиган, эс-хуши айнайдиган холат билан утадиган ўамма 
касалликлар утган асрнинг бошларигача «тиф» номи билан аталган. 
«ТурЬов» лотиича суз булиб «тутун, туман» маъно-сини англатади.
Корин тифи хақидаги маълу'мотни Россияда биринчи булиб 1804 
йилда И. М. Пятниқкий эълон килди. Франқуз клиниқистлари 
Бретоно (1813) ва Шарль Луи (1829) қорин тифини чар томон-лама 
урганиб унинг клиникасини тасвирлаб бердилар. Мамлака-тимизда 
бу касаллик клиникасининг ҳар хил хусусиятларини ур-ганишда С. 
П. Боткиннинг (1867) роли жуда катта булди.
Корин тифини қузратувчи микробни Брович (1874, Краков 
шаҳри), М. И. Соколов (1876, Петербург) ва бироз кейинроқ Эберт 
(1880 йиллар) кашф этгаи. Гаффки (1884) тиф микробла-рининг 
культурасини олишга муваффақ булди. Рус олимн Виль-чур (1887) 
беморнинг қонидан тиф микробинн ажратнб олди. Бу кейинчалик 
касаллик патогенезини урганишда мухим роль уйна-ди. Грубер ва 
Видал (1896) ҳорин тифини аниўлашда кенг қул-лакиладиган 
агглютинақия реакциясини тавсия этдилар.
Корин тифини ҳар жихатидзн текшнриш 
на 
унинг днагности-
каси, давосини такомиллаштиришда Г. А. Ивашенқев, А. К- Ро-
зенберг, Г Ф. Богралиқ Н. И. Рагоза, А. Л. Кақенович, А. Ф. Би-
либин ва бошқаларнинг 'алоҳида хизматларн бор.
Этнологияси. Корин тифининг кузгатузчиск (5а1топе11а 1урЫ) 
шаклан таёқчага ухшайди, буйи 0,5—0,3 мкм келади, хивчинлари 
бор, шу туфайли ҳаракаг қила олади. Грам усули билан буял-
82


ва озщ-овқат ҳамда сув орқали тарқалади. Контакт икки хил булади: 
а) бевосита контакт, масалан бемор билан кул бериб куришиш, уни 
парвариш қилиш; б) зоситали контакт — бемор фойдаланган ёки 
унинг яқинида булган хар турли буюмларга қул уриш ва доказо. 
Касаллик контакт йулн билан юққанда беморлар сони аста-секин 
купая боради.
Тиф сув орқали юкданда тусатдан куп одам касалланади (сув 
эпидемияси), Ана шу ифлосланган сувдан фойдаланишга бардам 
берилганидан сунг каса-чланиш ўам тезда камаяди. Кўрин тифи озиқ-
овқат (масалан, сут) орқали юкданида ҳам касалланиш бир-данига 
купаяди (сут эпидемияси), бундай ҳодиса айниқса бола-лар 
муассасалари, касалхоналарда учрайди.
Кнорин тифи ёз-куз мавсумида кў'прок кузатилади. Бу касал-
ликнинг тарқалишида пашша катта роль уйнайди. Аўолиси тоза сув 
билан таъминланган, канализақия тармоқлзри етарли булган 
жойларда кишилар озодаликка қаттиқ риоя қилсалар, умуман юқумли 
ичак касалликлари, жумладан қорин тифи учрамайди ёки жуда кам 
учрайди. Аксинча аўолининг турмуш шароити но-чор, тоза ичимлик 
суз йук ёки таксиқ, канализақия ҳам утказил-маган булса бунинг 
устига хўар қадамда санитария ва гигиена қоидалари бузилишига йул 
қуйилса, қорин тифи тез-тез учраб туради ва баъзан кенг тарқалиб 
эпидемия тусига кириши мумкии. Одам қорин тифи билан огриб 
утганидан сунг унда умрбод сақланадиган иммунитет қолади.
Патогенези. Оиз орқали кирган тиф бактериялари меъдадан утиб, 
ингичка ичакка тушади, уларнинг бир қисми ахлат билан ташқарига 
чиқарилади. Қолганлари эса ичак шиллиқ пардасида-ги лимфоид 
тугунлар (солитар фолликулалар) ва пейер пилакча-ларига кириб, у 
ерда тез суръат билан купаяди. Шу даврдаёқ бемор организмида тиф 
бактериясига қарши ҳимоя реакцияси бошлакади.
Бояги чимфа тўқималари яллирланиши натижасида гиперплазия-га 
учрайди. Патогенезнинг бу даврини тиф бактериясининг орга-низмга 
кириш даври деб юритилади. Патогенезнинг кейинги — иккинчи 
дззри лимфангоит за лимфаденит даври деб аталади. Бунда тиф 
бактериялари лимфа йуллари орқали мезентериал лимфа тугунларига 
утади ва купайишда давом этади. Бу безлар-да хам реактив
яллигланиш бошланади.
Организмнинг иммун қуввати кучли булган баъэи ҳолларда тиф 
бактериялари лимфа тугунларининг $'зида ҳалок булади ва касаллик 
ривожланмайди. Ленин тиф бактериялари купинча мезентериал лимфа 
тугунларида тез купаяди-да, бу безларнинг ҳи-мок кучини енгиб
конга тушади ва бутун организмга тарқалади, шунда патогенезнинг 
учинчи даври бактериемия даври бошланади. Шу вакддан бошлаб 
беморда қорик тифининг дастлабки симптомлари курика 
бошлайди. Бактерия огиз сркали юндандан то қонга тушгунга қадар 
орадаи ;утадиган зак/г қорин тифининг ипкубақион даврнга турри 
келади.
64


Маълумки, одам қони микробларни улдириш хусусиятига — 
(бактериқид хоссасига) эга. Шунга кура бемор қонида тиф бакте-
рияларининг бир қисми ҳалок булади ва ажралиб чикдан эндотоксин 
организмни заўарлайди — интоксикақия бошланади. Интоксикақия
марказий нерв системаси, вегетатив нерв системаси ва юрак-қон томир
системасига айниқса куп таъсир қилади. Па-тогенезнинг бу даври 
— интоксикақия даври деб аталади. 1\онда қанчалик куп бактерия 
ҳалок булса, бемор организми шунчалик куп заҳарланади. Тиф 
бактерияларининг қонда куп булиши ва бемалол, тусиқсиз бутун 
организмга тарқалиши беморни ночор аҳволга тушириб куяди- 
Шундай булишига қарамай, бемор организми узининг мавжуд ҳимоя
воситаларкни сафарбар қилади. Жигар, талоқ, суяк кумиги, лимфа 
тугунлари ва ретикуло-эндо-телиал система туқималари қонда айланиб 
юрган'тиф бактерия-ларини ўзига қамраб олади, натижада қонда
микроблар сони қисман камаяди.
Аммо, иккинчи томондан органларга урнашиб олган бактерия-лар 
купайишида давом этади ва бу органлар ўз навбатида тиф 
бактериялари тўпланиб қолган уўзига хос микроб резервуарига 
айланади. Вақти-вақти билан бу органлардан бактериялар қонга 
тушиб туради. Патогенезнинг бу бешинчи даври паренхиматоз 
диффузия, яъни ҳамма паренхиматоз органларга бактериялар ута-
диган даври деган ном билан юритилади. Паренхиматоз диффузия 
ижобий жараёндир. Чунки бунда бактерияларнинг қонда бемалол 
айланиб юриши аста-секин камая боради ва органларга урнашиб 
олган бактериялар ҳам уз навбатида организм ҳимоя кучлари 
таъсирида қисман ҳалок булади.
Бемор организми тиф бактерияларига қарши курашни давом 
зттириб бораверади. Эндиги навбатда ҳамма чиқарув органлари 
сафарбар килинади. Либеркюн безлари, су'лак ва тер безлари, кукрак 
бези (эмизувчи аёлларда), жигар ва буйрак орқали бактериялар 
ташқарига чиқарила бошлайди. Патогенезнинг бу ол-тинчи даври 
асосан организмни бактериялардан халос қилишга қаратилгандир.
Либеркюн безлари орқали ва ут суюқлиги билан ичакка туш-ган 
бактерияларнинг купчилиги ахлат билан ташқарига 
чщари-
лади. 
Долган қисми яна қайтадан солитар фолликулалар ва пейер 
пнлакчаларига утади. Касаллик юкданидан сунг тиф бактериялари 
биринчи марта кирганида лимфа туқималари шу мик-робга ута 
сезувчан булиб қолади (сенсибилизақия). Уша микроблар қайтадан 
кирганда аллергия реакцияси бошланишига сабаб булади. Бу 
патогенезнинг еттинчи—аллергик реакциялари дав-

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish