Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


Оксил моддалар умумий миқдорини аниклаш



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Оксил моддалар умумий миқдорини аниклаш. 
Бунинг учун 
рефрактометрдан фойдаланилади. Қон зардобида оқсиллар қуйи-
даги хрлларда купаяди: а) организмда сувсираш хўолати (дегид-
ратақия) юз берганда; б) миелома касаллигида; в) жигар қирро-
зининг баъзи хилларида. Қондаги оқсил моддалар: а) кон йуқо-
тилгандан кейинги анемияда; б) гидремия ҳолатида (нефроз ва 
амилоидозда); очликдан шишганда (баъзан 4—5% гача); в) узоқ 
чузиладиган ва беморни жуда тинкасини куритадиган инфекция-
ларда, хатарли усма касалликларида оқсил анча камайиб кетади.
Оқсил моддалар фракқияларини аниқлаш учун қогоздаги элек-
трофорез усулидан фойдаланилади. Купчилик юқумли касаллик-
ларда умуман оқсил моддалари, альбуминлар, (5- глобулинлар 
камаяди, 
 
ва у- глобулинлар эса купаяди. Юқумли касалликларда — 
глобулинлар миқдорининг купайиши асосан антителолар ҳосил 
булишига, шунингдеқ патологик узгаришларнинг чуқур-лигига 
боглиқ. Олимларнинг фикрига Караганда токсинлар таъ-сирида 
оқсил моддалар денатурақияга учраб антигенлик хусусия-тига эга 
булиб қолади, натижада аутоантителолар пайдо булади. Оқсил 
моддалар алмашинуви ҳолатини. аниқлаш учун чуктириш реакциялари 
ҳам кенг қулланилади. Купчилик мутахассисларнинг фикрича 
а, 
р* ва 
у- глобулинлар миқдори купайганда чуктириш реакциялари ижобий 
натижа беради. Тимол, сулема билан қуйи-ладиган реакциялар, 
Таката—Ара ва Вельтман реакциялари купроқ қулланилади. Тимол 
реакцияси зардобда альбуминлар ка-майганда, 
р 
ва у- глобулинлар 
купайганда ижобий натижа беради. Сулема реакциясининг 
СОР
ЙЬ
М 
одамларда курсаткичи 1,8— 2,2. Глобулинлар купайиб альбуминлар 
камайганда 'бу кўрсаткич камаяди.
Ферментлар. 
Ферментлар фаоллигини текшириш усуллари асо-
сан жигар касалликлари диагностикасида қулланилади. Охирги
20


йилларда ишқор фосфотазаси, аланинаминотрансфераза (АлАТ) 
билан 
аспартат аминатрансфераза (АсаАТ) ва холинэстераза фер-
ментларини текширишдан кенг фойдаланилмоқда.
Ишқор фосфатазасининг курсаткичи 
СОРЛОМ 
одамда 1—6 ни 
ташкил қилади. Бу ферментни текшириш механик сариқ касалли-ги 
билан паренхиматоз гепатитларнинг дифференқиал диагности-касида 
муҳим роль уйнайди.
Вирусли гепатит, токсик гепатитда бу фермент курсаткичи 
салгина ёки уртача даражада кутарилади. Механик сариқ касал-
лигида, айниқса хавфли усма — рак оқибатида бадан саррайгани-да 
иищор фосфатазасининг курсаткичи жуда юўори булиб, 30—50 гача 
кутарилади. Шуни алоҳида таъкидлаш керакки, вирусли гепатит 
холестаз билан утганда ўам бу фермент курсаткичи анча юўори 
булади. Фермент курсаткичининг умуман сариқ касаллик-лари 
дифференқиал диагностикасидаги аҳамияти «Вирусли гепи-тит»лар 
бобида батафсил ёритилади.
Аминотрансферазалар. Бу ферментлар (АлАТ ва АсаТ) фаол-
лигини текшириш усули айниқса вирусли гепатитлар диагности-
касида кенг кўлланилади (мукаммалроқ маълумот олиш учун те-
гишли бобга қаралсин).
Зардоб холинэстеразаси жигарда синтез қилинади. С
ОРЛОМ 
одамда холинэстераза курсаткичи узгармайди. Жигар ҳужайра-ларида 
юз берадиган узгаришлар бу ферментнинг курсаткичида уз 
ифодасини топади. Бу ферментни текшириш усулларидан сариқ 
касалликлари диагностикасида фойдаланилади.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish