Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


гено- типга борлиқдир. Бу  генотип



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

гено-
типга борлиқдир. Бу 
генотип 
иммунореактивлик гени деб 
юрити-
лади.
Тирик организмнинг иммунитетдек жуда нозиқ сезувчан ва му-


-"чади- Аутоантиген ва шунингдек бегона антигенлар миқдори °"уда 
куп булганда лимфоцитлар улар орасида саросимага тушиб * алиб 
қолиши ва одатдагича жавоб беролмаслиги мумкин, бунинг 
оқибатида толерантлик ҳолати юз беради. Иккинчи бошқа фикрга 
кура, иммун реакцияни таъминлайдиган лимфоцитлар фао-лиятини 
супрессор хужайралар босиб туради.
ЮКУМЛИ КАСАЛЛИКЛАРНИНГ КЛАССИФИКАWҚИЯМ
Юқумли касалликлар инфекция манбаига қараб аввало икки 
гурухга булинадилар. 1. Антропонозлар. Бу касалликлар фақат 
ода'мларда учрайди ва улар билан ҳайвонлар касалланмайди (қо-
ринтифи, ичбуруг, гепатитлар, спид ва бошқалар). 2. Зоонозлар. Бу 
касалликлар ҳайвонларда ва одамларда учрайди. Одамларга 
инфекция ҳайвонлардан юқади (бруқеллёз, улат, қутуриш, куйднр-
г
и 
ва бошқалар).
Л. В. Громошевский юқиш йулларига қараб юқумли касал-
ликларни 5 гуруҳга булади.
I. Ичак юқумли касалликлари. 
Бу касалликлар фекал-орал йу-
ли билан юқади ва тарқалади. Бемор ичагидаги патоген микроблар, 
унинг ахлати* орқали ташқарига чиқарилади ва ҳар хил йуллар билан 
соглом одамнинг 
ОРЗИ 
орқали ичагига тушади (фекал-орал йули 
орқали юқишнинг моҳияти шундан иборат).
Ичак юқумли 'касалликлари уз навбатида 4 та гуруҳчаларга 
булинади: 1) Типик ичак юқумли касалликлари. Бу касаллик 
ларни қузгатувчи микроблар ичакдан бошқа органларга тар- 
қалмайди (холера, дизентерия, инфекцион энтеритлар, тениидоз- 
лар, кенг лентасимон гижжа, оралиқ хужайинсиз ривожланадиган 
ичак гикжаларн, энтеробиоз, ут йулларида жойлашиб оладиган 
трематодозлар ва бошқалар); 2) Токсико-инфекциялар (ботулизм, 
сальмонеллозлар, стафилоккоклар қузгатадиган токсикоинфек- 
қиялар); 3) Баъзи ичак касалликларининг қузратувчилари ичакдан 
бошқа органларда ҳам патологик узгаришлар юз беришига сабаб 
булади. Аммо юқиш механизми уша фекал-орал йули булиб қола-' 
веради (амёбиаз, аскаридоз, трихинеллоз, эхикококкоз ва бошқа 
гельминтозлар); 4) Бу хил ичак касалликларининг қузратувчиларн 
ичакдан қонга тушадилар, бактериемия юз беради ва сунгра па 
тоген микроблар турли чиқариш органлари орқали ташўарига чи- 
қарилади (қорин тифи, А ва В паратифлари, бруқеллёз,-лепто- 
спирозлар, орнитоз, ришта).
/
II. 

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish