«Tаьлим назарияси (Дидактика)»



Download 0,59 Mb.
bet6/8
Sana25.02.2022
Hajmi0,59 Mb.
#304440
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
SARDOR

Синф – дарс шаклида олиб бориладиган дарслар режа асосида, маълум тизимда, хилма – хил усуллар ёрдамида ўқув материалини баён қилиш, талабаларда шаклланаётган билим, кўникма, малакаларнинг изчиллигига эътиборни қаратиш, уларни мустақил фикрлашга ўргатишни ўз ичига олади.

  • Амалий ва тажриба шаклида олиб бориладиган машғулотлар ўқув устахоналари, тажриба ер участкалари, ишлаб чикариш корхоналари, экин майдонларида амалиёт шаклида олиб борилиши ёки экскурсия шаклида ташкил қилиниши мумкин. Амалий тажриба машғулотларининг синф – дарс шаклидаги машғулотдан асосий фарқи талабаларнинг маълум билим, кўникма ва малакаларини шакллантириш ҳамда мустаҳкамлаш, талабаларда мутахассисликлари бўйича назарий билимлар билан бир қаторда амалий билимга эга бўлиш ҳамда уни тадбиқ қила олиш имкониятини яратади.

Таълим назариясининг асосчилари Форобий, Ибн-Сино, Аз-Замахшарий, Беруний, Зарниджий, Ян Амос Коменский, Дистерверг, К. Д Ушинский.

  • Таълим назариясининг асосчилари Форобий, Ибн-Сино, Аз-Замахшарий, Беруний, Зарниджий, Ян Амос Коменский, Дистерверг, К. Д Ушинский.
  • Абу Наср Фаробий.
  • Таълим назариясининг асосчиларидан бўлган Абу Наср Фаробий антик юнон файласуфларидан Евклит, Афлотун ва Арасту асарларини таржима қилиб, шарҳлаб шарқда кенг тарқатилишига катта ҳисса қўшгани ва жуда кўп фалсафий масалаларни ўша олимлар даражасида талқин этгани учун «Муаллими соний – иккинчи муаллим», деб ном олган. Фаробий бутун умрини илм ўрганишга бағишлаб, араб мамлакатларидаги мадрасаларда дарс бериш билан камтарона, фақирона ҳаёт кечирган. Биргина Шом шаҳрида унинг мингдан ортиқ шогирдлари бўлган. Ибратлиси шундаки, Фаробий ҳам илм ўрганиб, ҳам муаллимлик қилган экан . Фаробий Ҳалаб шаҳрида яшаган пайтида шаҳар ҳокими илм – фан ҳомийси Сайфутдавла унга давлат ҳисобидан маош тўларкан. Шуниси қизиқки, олим бу пулдан кундалик тирикчилиги учун етадиганинигина олар экан.

Замонавий педагогикада таълим парадигма(модел)лари

  • Педагогик парадигма (юнонча «парадеигма» - мисол, намуна) – педагогика фани ривожининг маълум боскичида таълимий ва тарбиявий муаммоларни хал этиш намунаси (модели, стандарти) сифатида илмий педагогик хамжамият томонидан эътироф этилган назарий хамда методологик курсатмалар туплами булиб, у таълимнинг консептуал модели сифатида кўлланилади.

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish