Табиий фанлар факультети биология к а ф е д р а с и


-расм. Жигар қурти (Фасcиола ҳепатиcа) нинг ривожланиши



Download 10,27 Mb.
bet22/61
Sana22.02.2022
Hajmi10,27 Mb.
#115324
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   61
Bog'liq
Biologiya asoslari umurtqasizlar-2

25-расм. Жигар қурти (Фасcиола ҳепатиcа) нинг ривожланиши

А-миратсидий; 1-ичакнинг бошланиш жойи; 2-3-протонефридия; 4- эмбрион хужайралар; Б- ичида реди ривожланаётган спорастистлар –Д- ичида иккинчи бўғин реди ривожланаётган биринчи бўғин радилари; э- ичида серкариялар ривожланаётган реди;


Ф- серкария; 1-оғиз сўрғчи; 2-қорин сўрғчи; 3-ичак; 4-сариқдон; 5-дум.
Г-адолескария

Адолескарияларда ҳам оғиз ва қорин сўрғичлари икки шохчалик ичак ривожланган бўлади. Жигар қурти учун охирги хўжайин бўлган ўтхўр ҳайвонлар уларни ўсимликлар билан емагунча ёки сув билан ютмагунча табиатда сақланади. Одамларга эса адолескариялар мавжуд бўлган сув ҳавзаларидан сув ичиш пайтида ўтади. Охирги хўжайиннинг ичагида адолескариялардан кичик жигар қурти чиқади ва ичак деворини тешиб қон оқими билан жигарга бориб ривожланади.


Иш тартиби. 1. Жигар қуртининг личинкалари - мирацидий, редий, церкарияларини бўялган тайёр микропрепаратларини олдин микроскопнинг кичик, кейин катта объективлари орқали кузатиб, уларнинг тузилишини ўрганинг ва расмларни чизинг. 2. Тирик мирацидийларни кузатиш учун жигар қуртининг тухумлари 14—15 кун мобайнида 28—30° иссикликда арик сувига солиниб термостатда сақланади. Тухумлар солинган идишнинг усти қора қоғоз билан ўралган бўлиши керак. Машғулот бошланшидан олдин тухумлар ёруғ жойга бир неча соат давомида қўйилади. Бундай тухумлардан тез вақтда мирацидийлар чиқа бошлайди. Ана шу сувдан бир томчи олиб, буюм ойнасига томизинг ва устини қоплағич ойнача билан ёпиб микроскоп ёрдамида уларнинг ҳаракатланишини кузатинг.
Лаборатория машғулоти 12.
Ясси чувалчанглар (Платйҳелминтҳес) типи: Тасмасимон чувалчанглар (Cестода) синфи. Вакиллар: қорамол солитёри (Таениа сагината), чўчқа солитёри (Таениа солиум) . Сколекс ва проглоттидалар тузилиши. Тасмасимон чувалчангларни ривожланиши.

1 – иш.
Қорамол солитёри (Таениарҳйнчус сагинатус) нинг тузилиши

Керакли жиҳозлар: қорамол солитёри бош қисмининг, гермафродит ва етилган бўғимларининг бўялган микропрепаратлари, мол солитёрининг бош қисмини, турли бўғимларнинг тузилишини ва тараққиётини акс эттирувчи жадваллар ва бинокулярлар.


Қорамол солитёри одамларнинг ингичка ичагида (охирги хўжайин), унинг личинкалари эса йирик қорамолларнинг (оралиқ хўжайин) мускуллари орасида паразитлик қилади. Унинг узунлиги 10-12 м гача бўлади. Танасининг олдинги учида кичкинагина бошча-сколекс бўлиб, унда тўртта сўрғич жойлашган. Булар ёрдамида солитёр ичак деворига ёпишиб олади (28-расм).








Download 10,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish