«t a m a d d u n»


bet117/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

200


кайтариш учун етиб келди». Вокеан, орзудаги неъмат
— гузалликка мунтазир одамнинг калби тонгда ёри- 
шиб, фарах топиши табиий. Кунгил мусаффо булади, 
яйраб нафас оласан киши. Тонг орифона шеъриятда 
куп кулланилади. У — илохий файзият тимсоли, нуро- 
ний одам даракчиси. Илохий ёр дийдорига толиб одам 
бу нурга етишиш учун купдан-куп рухий кийноклар, 
хижрон азобларини бошидан утказиши керак. Шарх- 
ланаётган газалда солик (йуловчи)нинг ана шу ахволи 
рухияси тасвирланади, ташвишли талпинишлари курса- 
тилади.
И ккинчи байт:
F
cim
 тупи мухдик иамим аиглаб як,о чок айлади,
Тонг елидип хар нафас холимю то р ти б ох субх.
Мазкур байтда матлаъда ифода этилган мазмун давом 
эттирилган. Тонг матлаъдагидай бечора ошикхолига ачи- 
ниб, куз ёши тукиш, ох уриш баробарида, гам тунидаги 
халокатли (мухлик — халокатли демак) ахволнп куриб, 
“ ёкасини йиртади” . «Ёка йиртиш» — тонгнинг отишини 
англатувчи истиорадир, чунки ёка йиртилганда одам­
нинг кукраги куринганидай, тун пардаси йиртилганда 
тонг намоён булади, яъни илохиёт жамоли курина бош- 
лайди. Навоийнинг Самаркандда г ад од а и сотиб олган 
байтининг биринчи мисраси: «Кукрагимдур субхнинг 
иироханидан чокрок», яъни: «Кукрагим тонгнинг куйла- 
гидан чокрок». Бу ерда субхнинг иирохани— тонг парда­
си, харир бир нимкоронгилик хаёл сахфасида яралган, 
хам тонгнинг отиши ёканинг йиртилиши эмас, балки 
кукракнинг чок-чок булишига ташбех килинган. Аммо 
хар икки 6aiiT тасвирннинг чиройида муштарак жозиба 
бор. Иккинчи байтдаги «тонг ели», «ох», «нафас» сузла- 
ри такрор булса-да, аммо холатни конкретлаштириш, 
таъкидлашга хизмат килган. Тун — асл маъносидан таш­
кари, одами имкон — борлик, гайб сиру асрорини, маз­
кур байтда жабарут одами (Илох ва фаришталар ораси- 
даги олам)ни хам англатади. Бирок биринчи маъно хам
2 0 1


назарда тутилган. Шунингдек, тонг елини илохий неъмат 
файзи, илохиёт ёди маъноларида хам тушунсак, байт- 
нинг орифона мазмуни бундай булади: «Faii
6
асрорини 
англашдаги халокатли интилишларим, куркинчли ахво- 
лимни куриб, тонг ёкасиии мок этди, яъни отди. Иштиёк- 
у изтиробим эназига илохий нурдан ни шона курдим».
Учинчи байт:
Тийра хижрондии чу йуктур фарк субху шомима,
Хо.\ шом у icy 
и 
коронку рузю рим, 
ХОХ, с у fix.
Бу байтда яна бир фавкулодда тоза истиора кулла- 
нилган: тийра хижрон. Кои-кора айрилик — бу ош ик­
нинг кил сигмагаи калби, мотамзала холатп. Хижрон 
туни, хажр шоми иборалари ёнида мазкур истиора тас- 
вирнинг латифлигини оширади, рангни куюкдашти- 
ради, лирик кахрамон кечинмаларининг шиддатини 
бурттириб курсатишга хизмат этади. Колган суз ва ибо- 
ралар тушунарли, шу учун байтнинг зохирий мазмуни- 
ни бундай шархлаш мумкин: «Айрилик гамидан хаётим, 
рухиятим шундай коронгики, тонг билан шомим, кеча 
на кундузим орасида фарк йук. Хох тонг булсин, хох 
шом — сезмасман, бари кои-кора тунга айланган». Байт­
нинг ботиний, маърифий маъноси: «Илохий ёр ёдини 
фаромуш этиб, нафсоний дунёга берилиб колганим 
учун тонг билан шомнинг фарки билинмай колди, шом 
булса хам, тонг отса хам кунглимга хеч нарса сигмай- 
ди, чунки «коронгу рузгор» — дунё ташвишидан куту- 
диш гонг мушкул, у мани уз домида занжирбанд эт­
ган». Солик уз иродасини батамом пир кулига топши- 
риб, тарикат макомидан зина-ба зина кутарилса, нафс 
кутку с и ва дунё истакларидан бутундай кутулсагина 
кунгилни узил-кесил тажаллиёт зиёсига рубару эта ола- 
ди, «тийра хижрон»дан кутулади.
Туртинчи байт:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish