«t a m a d d u n»


Ха к кунглин анинг биликка махзан айлаб


bet143/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

Ха к кунглин анинг биликка махзан айлаб,
Хар фан арш зотини якфан айлаб.
Жох,и-ю тахтин чархи мусамман айлаб,
Туфрокдек ул узин фурутан айлаб.
2 5 !


Яъни: Худо унинг кунглини билим конига айлан- 
тирган, хар бир ф ан н и н г нози к ж ихатларини тезда 
узлаштириб олади, тахту бахти чархи фалак билан тенг. 
Аммо шундай булишига карамай, узини камтарин, аф- 
тодалар каби тугади.
Д арвеш ли книн г яна бир мухим белгиси — ошик,- 
дик, Илох ёдида дардманд; огохдил булиш. Турфа бу- 
ким, бу хислатлар хам султонда бор экан:
Хам к,иблаи и к, бол х,арими жохд
,
Хам каъбаи омол бийик даргохм,
Шохг
1
ариииг дардманди-ю огох,и,
Бу турфаки дардмандларнинг шох,и.
Яъни: унинг гахтининг атрофи — ик,бол кибласи, 
унинг буюк даргохи — орзу-армонлар каъбаси, узи шох- 
ларнинг огохдил дарвеш и, ажибки, ш охдарнинг дард- 
мандигина эмас, дармандларнинг шохи хам.
Ва, нихояг, «Лайли ва Мажнун» достони нин г ба- 
гиш ловидан:
Шохдар аро урчи токи афлок,
Дарвешлар оллида овуч хок.
Дарвеш десам yjtyc уза шох,,
Шох-дарвеш, боракаллох,...
«Лайли ва Мажнун»даги ушбу багишловда Навоий 
Хусайн Бой карон и нг тахтда утириб, тарикат русуми 
билан 
o i u h o
булгани, узини пир (Ж омий) ихтиёрига 
гопширгани, вакги-вакти билан кадамжолар, хонакох- 
ларни зиёрат этгани, Хиротдаги дарвеш -ориф лар, ш ай- 
хлар ахволидан хабар олиб туриш и, вахдат ул-вужуд 
т а ъ л и м о т и н и у зл а ш ти р и ш га и н т и л г а н и ва, хатто, 
суфийларни йигиб, бу мавзуда сухбатлар кургани, баъ­
зан голиб келгани, шох булса-да, тахту тождан нафрат- 
ланиб ю риш ини, калбан дарвеш лигини махсус кайд 
этиб утади. Хуллас, Алишер Н авоий ф икрича, тахтга


утириб, тахтдан нафратланиш , тож кийиб салтанатга 
махлиё булмаслик, шохлик рутбасида дарвешдай халол 
ва халим, хаким ва карим булиш, дарвеш маслагини 
кабул килиб, адолат хукми билан юртни бош кариш
мумкин. Бу хукмдан дунё обод булади-ю, аммо хукм 
дорнинг дунё билан ниш йук. Мазкур хислатлар сул 
тон Хусайн Бойкарода канчалик мужассамлангани биз- 
га коронки. Албатта, у уз даврииинг (феодал шохлари- 
дан булган. «феодал тартиботлар талаби ва уша лавр 
пинг адолатли идора усули» асосида подш олик кил- 
ган. Унинг хамма тадбирлари хам Навоий ва Ж омийга 
маъкул булмагани, Навоий хар бир кулай фурсатдан 
(|ю йдаланиб, султонни адолатли хукмлар чикариш га 
чорлагани тарихдан маълум. Бирок шуниси хам аник- 
ки, Хусайн Бойкаронинг шахсий хусусияти, риндона 
табиатидаги узига хос кайф иятлар, илм -м аъриф атга 
мойиллик Навоий идеал идаги шох дарвеш ликнинг бир 
камча сифатларини зохир эттириб. мекбин ш оирнинг 
ум ид гунчаларими яшнатишга сабаб булар, унинг эзгу 
гоялари амалга ошгандай эли.
LLlv урпнда диккатингизни яна бир фактга карат 
мокчимиз. Хусайн Бойкаро бир газалида «салтанатдан 
унча фахрланмайман, мени ёр куйининг гадолари хай- 
лидан хисобласалар дуруст буларди», деган ф икрн и 
баён этади. Навоий булса, султонни и г шу газалпга му- 
саддас боглаб, маслакдошлик изхор этган:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish