Щзбекистон республикаси


Радиал – пармалаш дастгоҳлари



Download 3,65 Mb.
bet31/53
Sana20.04.2022
Hajmi3,65 Mb.
#564931
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   53
Bog'liq
2 5229079600063054741

Радиал – пармалаш дастгоҳлари. Бу дастгоҳлар қўзғатилиши қийин бўлган оғир буюмларга тешиклар пармалаш учун ҳам, енгил буюмларга тешиклар пармалаш учун ҳам мўлжалланган бўлади. Бундай дастгоҳлар деворий, колонналарга ўрнатилган радиал ва кўчма бўлади.

  • Горизонтал– пармалаш дастгоҳлари. Бу дастгоҳларда шпинделларининг ўқлари горизонтал бўлади. Улар чуқур тешиклар пармалашда ишлатилади.

  • Кўп шпинделли пармалаш дастгоҳлари. Кўп шпинделли дастгоҳларда шпинделлар вертикал, горизонтал ёки қия жойлашган, бир текисликда ёки ҳар хил текисликларда, битта каллакда ёки бир неча каллакда жойлашган бўлиши мумкин.

  • Агрегат пармалаш дастгоҳлари. Бу дастгоҳлар стандарт узеллардан тайёрланиши ва монтаж қилиниши мумкин, шунинг учун улар агрегат дастгоҳлар деб аталади. Тайёрланадиган деталларнинг конструкцияси ва шаклига қараб, тегишли стандарт каллак танлаб олинади ва у станинага монтаж қилинади. Агрегат пармалаш кучи каллаклари мустақил электрик юритмадан ҳаракатга келтирилади.

  • Марказ дастгоҳлари. Бу дастгоҳлар заготовкаларнинг торецларига марказий тешикларни пармалаш ва уларни зенковкалаб ишлов бериш учун мўлжалланган. Бу дастгоҳлар бир томонлама ва икки томонлама бўлиши мумкин. Икки томонлама дастгоҳлар заготовка торецларнинг иккаласига ҳам бир вақитнинг ўзида марказий тешиклари очилади.



    2. Ички цилиндрик юзаларга йўниб кенгайтириш ва сидириш билан ишлов бериш усуллари, кесувчи асбоблари ва дастгоҳлари


    Т ешик кенгайтириш дастгоҳларининг қуйидаги гуруҳлари мақжуд:

    1. Горизонтал пармалаш-тешик кенгайтириш дастгоҳлари. Бу дастгоҳлардан, асосан йирик габаритли оғир заготовкалардаги тешикларни кенгайтириш ва бошқа юзаларга ишлов бериш учун фойдаланилади. Булар ўз конструкцияси жиҳатидан бир ўрнатишнинг ўзида заготовкадаги тешикка ишлов бериш, текисликларни йўниш ёки фрезалаш учун имкон берилади. Заготовканинг бир ўрнатилишида бир неча ўтишларни бажариш имконияти ишлов берилаётган деталp торецларининг ва ўқларининг ўзаро перпендикуляр ёки параллел бўлишини таoминлайди.


    2. Download 3,65 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   53




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish