Самиғов н. А. Бино



Download 11,59 Mb.
bet143/243
Sana25.02.2022
Hajmi11,59 Mb.
#256915
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   243
Bog'liq
bino va inshootlarni tamirlash materialshunosligi

Эпоксидли полимерлар эпихлоргидрин асосида органик синтез натижасида олинади. Одатда эпоксид смоласи жигар рангли қовушоқ ҳолда бўлади. Эпоксид смоласи агрессив муҳитларга чидамли, у асосидаги композицион материаллар юқори мустаҳкамликка эгадир.
Эпоксид полимери асосида пасталар, мастикалар, қоришмалар, бетонлар тайѐрланади. Эпоксид елимлари билан металл, керамика, ѐғоч, шиша, бетон ва бошқа материаллар елимланиши мумкин. Эпоксид полимери асосидаги композицион материаллар иссиққа бардошлилиги (100-1500С) билан ажралиб туради.
Фуранли полимерлар (фурфурол-ацетонли мономер) фурфурол ва ацетон поликонденсацион синтез қилиб олинади. Мономер тўқ жигар рангли, ўткир хидли суюқлик бўлиб, таркибига 15-25% бензолсулфокислота сингари кучли кислоталар қўшилганда қаттиқ ҳолатга ўтади. Фуран полимеридан тайѐрланган композицион материаллар (мастика, қоришма, бетон ва ш.к.) концентрланган кислоталарга чидамли бўлади. Шунинг учун улар кимѐ саноатида, минерал ўғитлар сақлашда, махсус иншоотлар қурилишида ишлатилади. Фуран полимерлари асосидаги қурилиш буюмларини турар жой биноларида ишлатишга рухсат берилмайди.
Полиэфирли полимерлар кўпасосли кислоталарни спиртлар билан бирга поликонденсациялаб олинади. Хом ашѐ захираларининг кўплиги, нисбатан арзонлиги, полиэфир полимерлари асосидаги композицион материалларнинг санитария-гигиена талабларига жавоб бериши улардан шишапластиклар, нур ўтказувчан ва рангли безак қопламалари, санитария-
техника буюмлари (унитаз, ванна ва ш.к.), фасад учун лок ва бўѐқлар тайѐрлаш имконини беради.
Полиэфир қоришма ва бетонлари асосида сунъий гранит, мармар ва бошқа безак тошлар олиш мумкин. Полимерлар нордонлаштирувчи концентрланган кислоталарга, хлорли муҳитларга, сувга ва бошқа агрессив қоришмаларга чидамлидир.
Полиамид полимерлари икки асосли кислоталар ва диаминларни поликонденсация реакцияси асосида олинади. Улар гидроизоляция қопламаларида, бетон ва қоришмалар учун модификатор сифатида ва бошқа жойларда ишлатилади.

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   243




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish