Саломов р. С. Спорт машғулотининг


 СПОРТ МАШҒУЛОТИДА ШАРШАШ ВА ТИКЛАНИШ



Download 1,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/106
Sana23.02.2022
Hajmi1,33 Mb.
#180501
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   106
Bog'liq
sport mashgulotining Saidga 4

5.4. СПОРТ МАШҒУЛОТИДА ШАРШАШ ВА ТИКЛАНИШ 
Чаршаш жаражни - бу жисмоний иш бажариш шоғида турли 
аъзолар, қисмлар ва умуман танада рфй беражтган ва охир 
оқибатда бу ишни давом эттиришга имкони бермайдиган 
фзгаришлар мавжуд. 
Чаршаш цолати - шаршашни шахсан сезганда рфй берадиган 
иш қобилиятини сусайиши билан белгиланади. 
Шаршаш цолатида спортши ишнинг жадаллиги жки 
сифатини (бажариш техникаси талаб даражасида тура олмайди 
жки уни тфхтатишга мажбур бфлади. 
Шаршаганлик оқибатида иш қобилиятини сусайишнинг 
асосий сабаблари қуйидагилар: 
- энергия билан таъминловши манбаларнинг холсизла-
ниши (АТФ, КрФ, гликоген), 
- улардан фойдаланиш қобилиятини пасайиши 
- алмашинув моддаларини (лактат) тфпланиши, 
- танада сув миқдорини камайиши. 
Тиклаш режимига сарфланган энергияни ва тананинг 
гидроэлектролит мувозанатини тиклашга қаратилиши лозим. 
Машқ жаражнида дам олиш машқнинг таркибий қисми 
сифатида қуйидаги икки вазифани бажаради: 
- машқ ва мусобақа пайтидаги оғирликдан кейин иш 
қобилиятни тиклайди: 
- юклама самарасини оптималлаштиришнинг (энг яхши 
вариантини танлаш) воситаларидан бири сифатида хизмат 
қилади. 
Кескин ва доимий, умумий ва шекланган, яширин (фрни 
тфладиган) ва ошиқ (фрни тфлатилмайдиган) шаршаш фарқланади. 
Кескин шаршаш қисқа пайтдан, аммо спортшининг 
жисмоний тайжргарлиги даражасига мос келмайдиган фта жадал 
ишлашдан кейин рфй беради. 


119 


120 
Доимий шаршаш – қатор машқлардан кейин етарли 
даражада тикланиб олмаслик натижасида рфй беради. Доимий 
шаршаш жаражнида янги царакат кфникмаларини эгаллаш 
қобилияти пасаяди, иш қобилияти тушади, тана қаршилиги 
сусаяди. 
Умумий шаршаш барша мушак гуруцлари ишга жалб 
қилинган пайтда вужудга келади. Марказий асаб тизими доимий 
ишини бузилиши, мувофиқлай олмай қолиш, царакатларни 
бажаришда иродани заифлашиши хос хусусият цисобланади. 
Бундай цолатда танадаги кушнинг заифлашуви тез тез нафас 
олиш, юрак уришини тезлашуви, ишни давом эттира олмаслик 
сезилади. 

Download 1,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   106




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish