С. Газиназарова. И. Ахмедов. Б. Мухамедгалиев. А. Хожиев


-расм. Тошкент. 1966 йилги зилзиладан шикастланган бино



Download 2,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/51
Sana23.05.2022
Hajmi2,06 Mb.
#607628
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   51
Bog'liq
PKoCBscsSAb28dhJ3IFIcdqaMZ3YLh6jQUGkMSh9

2-расм. Тошкент. 1966 йилги зилзиладан шикастланган бино. 


54 
3-расм. Газли. 1984 йилги зилзиладан шикастланган бино 
4-расм. Газли. 1984 йилги зилзиладан ҳосил бўлган ёриқ 
5-расм. Газли. 1984 йилги зилзиладан ҳосил бўлган вулқончалар 


55 
Инсоният ўзининг бутун тарихий тараққиёти мобайнида кўп ер 
қимирлашларни бошидан кечирган, унинг оқибатларини гувоҳи бўлган. 
Узоқ тарихий сабоқ, яъни ер силжиши кишиларнинг руҳий ҳолатига бўлган 
таъсири, иморат ва иншоотларнинг бузилиши, вайрон қилиниши, ер 
юзасида вужудга келган ўзгаришлар (ер сатҳида ёриқларнинг ва 
булоқларнинг пайдо бўлиши) юз берган ҳодисанинг кучини баҳолашга 
ўргатган. Натижада нисбий баҳолаш шкаласи пайдо бўлган. Қуйида шу 
нисбий шкалани баъзи ўзгаришлар билан баён этамиз. Республикамизда ва 
жуда кўп давлатларда зилзила кучи 12 балли шкала асосида баҳоланиб, ҳар 
бир баллга эга бўлган зилзила, ўз тафсилотига эга: 
1
. балл - Сезиларсиз - Фақатгина сейсмик асбобларгина қайд қилади. 
2
. балл - Жуда кучсиз - Уй ичида ўтирган баъзи одамлар сезиши мумкин 
(дераза ойналари титрайди). 
3. балл - Кучсиз - кўпчилик одамлар сезмайди, очиқ ҳавода тинч турган 
одам сезиши мумкин. Осилган жисмлар аста-секин титрайди. 
4
. балл - Ўртача сезиларли. Очиқ ҳавода турган одамлар ва бино ичидаги 
кишилар сезади. Уй деворлари қирсиллайди. Рўзғор анжомлари титрайди, 
осилган жисмлар тебранади. 
5
. балл - Анча кучли. Ҳамма сезади, уйқудаги одам уйғонади. Баъзи 
одамлар ҳовлига югуриб чиқади. Идишдаги суюқлик чайқалиб тўкилади, 
осилган уй жиҳозлари қаттиқ тебранади. 
6
. балл - Кучли. Ҳамма сезади, уйқудаги одам уйғонади. Кўпчилик 
одамлар ҳовлига югуриб чиқади. Уй ҳайвонлари бетоқат бўлади. Баъзи 
ҳолларда китоб жавонидан китоблар, жавонлардаги идишлар ағдарилиб 
тушади. 
7
. балл - Жуда кучли. Кўпчилик одамларни қўрқув босади, кўчага югуриб 
чиқади, автомобил-ҳайдовчилари томонидан ҳаракат вақтида ҳам сезилади, 
уй деворларида катта-катта ёриқлар пайдо бўлади, ҳавзалардаги сувлар 
чайқалади ва лойқаланади. 


56 
8
. балл - Емирувчи. Хом ғиштдан қурилган иморатлар бутунлай вайрон 
бўлади, анча пишиқ қилиб қурилган иморатларда ҳам ёриқлар пайдо бўлади, уй 
тепасидаги мўрилар йиқилади, баьзан дарахтлар бутун танаси билан йиқилиб 
тушади, синади, тоғлик жойларда қулаш, сурилиш ҳодисалари юз беради. 
9. балл - Вайрон қилувчи. Ер қимирлашга бардош берадиган қилиб 
қурилган иморат ва иншоотлар ҳам қаттиқ шикастланади, пойдеворларидан 
силжиб, қийшайиб қолиши мумкин. Оддий иморатлар бутунлай вайрон 
бўлади, ер юзасида ериқдар пайдо бўлади, ер ости сувлари сизиб чиқиши 
мумкин. 
10. балл - Яксон қилувчи. Ҳамма иморатлар яксон бўлади. Темир йўл 
рельслари тўлқинсимон шаклга кириб, бир томонга қараб эгилиб қолади, ер 
ости коммунал қувурлари узилиб кетади, чўкиш ҳодисалари юз беради, сув 
ҳавзалари тўлқинланиб қирғоққа урилади, қояли ён бағирларда катта-катта 
сурилиш ҳодисалари содир бўлади. 
11
. балл - Фожиали. Ҳамма иморатлар деярлик вайрон бўлади, тўғон ва 
дамбалар ёрилиб кетади, темир йўллар бутунлай ишдан чиқади, ернинг 
устки қисмида катта-катта ёриқлар пайдо бўлади, ер остидан лойқа балчиқлар 
кўтарилиб чиқади, сурилиш, қулаш ҳодисалари ниҳоясига етади. 
1-жадвал 

Download 2,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish