Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Биосферадаги ҳает чегаралари



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   151
Bog'liq
True (1)

43. Биосферадаги ҳает чегаралари.
тез таркалиб бориши ҳаёт «ҳамма жойдалигини» (Вернадский) 
биосфе- 
ранинг энг чекка жойларида ҳам бўлишини такозо этади.
Ҳаётнинг зичлиги организмларнинг ва уларнинг яшаши учун зарур бул- 
ган майдоннинг катта-кичиклигига боғлиқ. Бақатўн ва хлорелла деган сув 
ўт учун ҳаёт зичлиги уларнинг катталигига тенг келадиган майдон билан
белгиланади. Ф илга 30 км2, асаларилар асал йиғиши учун 200 м5, ўт ўсим- 
ликлар учун ўрта ҳисобда 30 см2 майдон керак бўлади. Ҳаёт тазйики орга- 
низмларнинг майдон, озик, ҳаво, сув учун курашига сабаб бўлади.
Хар бир тирик организм ва бутун биомассанинг хусусияти атроф-муҳит 
билан тинмай моддалар алмашиниб туришидан иборат. Турли элементлар 
тирик организмга кириб, унда тўпланади ва кисман ҳаётлигн вактида, кис- 
ман нобуд бўлганидан кейин ундан чикиб кетади Булар асосан кислород, 
водород, углерод, натрий, кальций, фосфор, калий, кремний ва бошкалар — 
ҳаммаси бўлиб 20 дан ортик элементлардир. Озикланиш процессида энер- 
гия тўпланади ва о з и қ занжири бўйлаб ҳамда кўпайиш йўли билан бошка 
организмларга ўтади. Яшил ўсимликлар фотосинтезида кислород ажра 
лиши ва карбонат ангидрид гаэи юпгилиши биосферада алоҳида аҳамиятга 
эга. 
^
Биосферадаги ўсимликлар массаси ҳайвонлар массасидан кўп марта 
ортик бўлади. Умуман биомасса бутун биосфера массасининг атиги 0,0 1% ни 
ташкил этади, холос, лекин унинг планетадаги роли ниҳоятда катта.
Хозирги маълумотларга караганда, ердаги биомасеа ўрта ҳисобда тах-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Қ у р у ц ю эа си ва о и е а н б и о м в сса си
107
минан 2,423 • 1012 т ни, бунда курукл и кд а ги яшид ўсимликлар массаси 
97% ни, хайвонлар билан микроорганизмлар массаси 3% ни ташкил этади.
о
I. Биосфера нима? 2. Биосфера чегаралари нима бнлан белгнланади? 3. Биогеоценоз- 
,
лардан бирининг мисолида хаёт зичлнгини таьриф лаб беринг. 4. Бномассанинг асо- 
л
сий хоссалари ним адак иборат?

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish