Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


биомассасини таш кил этади



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   151
Bog'liq
True (1)

биомассасини таш кил этади.
Организмларнинг ҳаёт фаолияти ер пўстлоғи билан атмосферани ўзгар- 
тириб келган ва ўэгартиради. Биомассанинг ўсимликлардан ташкил топган 
кисми неча миллиард йиллар давомида атмосферани карбонат ангидрид 
газидан тозалаб, кислород билан бойитди ва оҳактошларда, тошкўмир би- 
лан нефтда углерод тўпланишига сабаб бўлди. Эволюция процессида Ерда 
тирик организмлар яшайдиган алоҳида кобик, яъни сфера юзага келган. 
Ана шу ер кобиғи, яъни ҳаёт соҳаси биосфера деб аталади (грекча «биое» — 
ҳаёт, «сфера» — шар деган сўзлардан олннган). Бу номни биринчи бўлиб 
Ж Б . Л ам а рк берган. Биосфера ҳакидаги таълимотни академик В. И.Вер- 
надскин (1863— 1945) яратган; у Ер химиясини ҳаёт химияси билан боғлов- 
чи янги фан — биогеохимиянинг асосчиси бўлиб, ер юзасининг ўзгаришида 
тирик моддаларнинг ролини аниклаган.
Ер планетасида бир нечта геосфера фарк килинади
Литосфера (грекча «литос» — тош деган сўздан олннган) ер шарининг
Оиеан биомассасинииг м ахсулдерлигм.
www.ziyouz.com kutubxonasi


104
Б и о с ф в р а ҳ а ц и д а ги т а ъ л и м о т асо сл ари
та ш кн к а т т и к кобиғидир. У икки каватдан: 
чўкинди жинслар билан гранитдан иборат 
устки кават ва пастки базальт 
каватдан 
ташкил топган Бу каватлар нотекис жой- 
лашган. Баъзи жойларда гранит ер юзасига 
чикиб колган.
Ер юзасининг 70,8% ни ташкил этган 
барча океанлар, денгизлар (уларнинг ҳам 
маси биргаликда Д унё океани деб аталади), 
шунингдек, кўллар, дарёлар гидросферани 
ташкил этади. Океаннинг чукурлиги ўрта- 
ча 3,8 км, баъзи ботиқликларда 11,034 км 
гача етади
Литосфера 
билан 
гидросфера 
устида 
100 км баландликкача атмосфера давом эта- 
ди Атмосферанинг ўрта хисобда 15 км ба- 
ландликкача бўлган пастки катлами тро- 
посфера деб аталади (грекча «тропэ» ўзга- 
в. и. 
В е р н а д гк м й . 
рии
1
деган сўздан олинган), Тропосферада
ҳавода муаллак ҳолдаги сув буғлари бў- 
лади ва ер юзаси нотекис исишидан улар жойдан-жойга кўчиб юради. Тро 
посфера устида баландлиги 100 км гача етадиган стратосфера фарк кили- 
нади (латинча «стратум» — катлам деган сўэдан^олинган). Унинг чегара- 
ларида шимол шафағи хосил бўлади. СтратосферЛда 15— 35 км баландлик- 
да эркин кислород куёш нури таъсирида озонга айланади (Ог-*-Ол); озон ти 
рик органиэмлар учун халокатли бўлган космик нурлар ва кисман Куёшнин! 
ультрабинафша нурларини кайтариб турадиган экран хосил килади.
Ернинг барча сфералари орасида биосфера, яъни тирик организмлир 

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish