Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   151
Bog'liq
True (1)

яшайдиган геологик қобик, алоҳида ўрин эгаллайди. У Ер юзасини, литосфе- 
ранинг юкори кисмини, бутун гидросферани ва атмосферанинг пастки кис 
мини — тропосферани ўз ичига олади Ц
Биосферада тирик модда: ўсим- 
ликлар, ҳайвонлар, микроорганиэмлар фаолияти намоён бўлади. Биосфе- 
ра чегаралари хилма-хил организмларнинг яшаши учун зарур шароит бор- 
йўклигига караб хар хил бўлади 
Биосфера хаётининг юкори чегараси 
интенсив ультрабинафша нурлар концентрацияси билан, пасткиси ер каъ- 
рида бўладиган юкори (100 С дан ортик) температура билан чекланган. 
Тубан организмлар — бактерияларгина унинг энг чекка кисмигача етиб 
боради. Бактериялар билан замбуруғлар спораси 20 км баландликкача учиб 
чикади, анаэроб бактериялар эса ер пўстлоғида 3 км дан ор тик чукурликда, 
нефть конларидаги сувдан топилади.
Биосферада к у р у к л и к ва океан юзасида литосфера билан атмосфера. 
гидросфера билан атмосфера, гидросфера билан литосфера туташадиган 
чегараларда тирик масса энг кўплиги кузатилади. Бу жойларда яшаш ша- 
роити — температура, намлик, организмларнинг озикланиш учун зарур кис- 
лород ва химиявий элементлар микдори энг кулай бўлади. Атмосферанинг 
юкори катламларига кўтарилган, океан чукурликлари ва литосфера бағ- 
рига тушиб борилган сари ҳаёт кониентрацияси — тирик масса камайиб 
боради. Биомассанинг тўпланиши яшил ўсимликларнинг ҳаёт фаолиятига 
боғлик.
Тирик модданинг массаси ер пўстлоғи массасига нисбатан арзнмасдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и о с ф е р а ва Ер пл анетаеи б и о м а с с а с и н и н г хоссд л а ри
105
Лекин шундай бўдса ҳам, ер пўстлоғидаги ўзгаришларнинг кўпи биомас- 
санинг хаёт фаолиятига боғлик.
Тирик модданинг хоссалари. Биомассани ташкил этган органиэмлар 
ўз-ўзидан кўпайиш, яъни урчиб. бутун планетага таркалишдек зўр лаёкат 
га эга.
Биомасса энергияси кўпайишда айникса намоён бўлади. «Тирик модда — 
организмлар мажмуаси — худди газ массаси сингари, ер юзаси бўйлаб ёйи- 
либ боради ва атроф муҳитга маълум таэйик кўрсатиб. ҳаракатланишига 
ҳалал берадиган тўсикларни айланиб ўтади ёки уларни эгаллаб, ўраб ола- 
ди. Бу ҳаракат о р г а н и з м л а р н и н г к ў п а й и ш и йўли билан амал- 
га ошади. Мана шу хоссани тирик нарсанинг асоси деб, тирик нарсани ўлик 
ҳолдаги тўм ток материядан ажратиб турадиган ўтиб бўлмас чегара деб 
ҳисоблаш кераклигини К. Линней ҳам аник билар эди» (В ернадский).
Баъзи йилларда айрим турлар шу кадар кўпайиб кетадики, бундай ҳо- 
диса ҳашаротлар (ч и ги ртка ), кемирувчилар ва бошка ҳайвонлар ёпирилиб 
’ келиб, ҳаммаёкни босиб кетади (24-бет) Турли организмларнинг жойни 
эгаллаши уларнинг кўпайиш тезлигига боғлик.
Майда организмлар, айникса сув муҳитида, жуда теэ кўпайиб тарка- 
лади. Баъзи бактериялар сони ҳар 22 минутда икки баравар кўпаяди. К у- 
рукликда яшайдиган ҳайвонларнинг асосий кисмини ташкил этадиган бў- 
гимоёқлилар тез кўпаяди.
Организмларнинг, айникса бир ҳужайрали организмларнинг кўпайиб,
www.ziyouz.com kutubxonasi


106
Б и о с ф в р д ҳ а қ и д а г и т а ъ л и м о т асо сл ари

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish