Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   151
Bog'liq
True (1)

Газ ф ункциясини фотосинтез процессида кислород ажратадиган яшил 
ўсимликлар, шунингдек, нафас олишда карбонат ангидрид гази ажратади- 
ган ўсимликлар билан ҳайвонлар, азот, водород сульфидни кайтарадиган 
кўпгина бактериялар бажаради.
Концентрация ф ункцияси тирик моддалар химиявий элементларни (во- 
дород, углерод, азот, кислород, натрий, марганец, магний, алюминий, фос- 
фор, кремний, калий, кальций, олтингугурт, темирни) «ушлаб олиши» ва 
айрим турлар йод, радий ва бошкаларни тўплашида намоён бўлади.
О ксидлаш -қайтариш ф ункцияси туп ро к ва гидросферадаги организм- 
лар ёрдамида моддаларнинг оксидланиши ва тузлар, оксидлар ҳамда бош- 
ка бирикмалар ҳосил бўлишида, моддалар (водород сульфид, темир суль- 
фат ва бош ка л ар )н ин г кайтарилишида намоён бўлади. Бактериялар фао- 
лияти натижасида ер пўстлоғида оҳактош, боксит, руда катламлари пай- 
до бўлган ва ҳокаэо.
Биохимиявий функцияси оэикланиш, нафас олнш ва кўпайиш билан; 
нобуд бўлган органиэмларнинг парчаланиши ва чириши билан боғлик. Бу
А т м о с ф а р л а з о т и
н
Вулкомлвр
www.ziyouz.com kutubxonasi


112
Б и о с ф е р а ҳ а қ и д а г и т а ъ л и м о т асо сл ари
ф у н к ц и я л а р н и н г
ҳаммаси атомларнинг биоген миграциясида намоён бў- 
лади.
Одам фаолиятининг функцияси ва шу туфайли саноатда ажралиб чи- 
кадиган ҳамда ютилиб турадигай химиявий элементларнинг давра бўйлаб 
айланиши алоҳида ўрин эгаллайди.
Атомларнинг биоген миграцняси. Биосферада актив элементлар органи- 
эмдан-организмга, жонсиэ табиатга ва яна кайтадан организмга ўтиб, тин 
май айланиб юради. Б у — Ерда, сув муҳити ва атмосферада бўлиб тура- 
диган физик химиявий ўзгаришлар (сув мухитида — эритмаларнинг эриши, 
эритмаларнинг тупрок, ер ости ва ер устндаги сувларда ҳаракатланиши, 
атмосферада газсимон бирикмалар ва сув буғларининг ҳаракатланиш и)дан 
фарк киладиган бноген миграциядир. Чирнш процессида микроорганизм- 
лар ажратадиган элементлар тупрок ва атмосферага ўтиб, яна биосфера 
моддалари айланадиган даврага тушади, уларни тирик организмлар ўзлаш 
тиради.
Биосфера моддаларининг айланиб юришида тирик организмлар тарки- 
бига бир хилдаги элементларнинг ўзи (ўглерод, азот, водород, кислород, 
олтингугурт) кирадн. Жонсиз табиатдан улар ўснмликлар таркибига, ўсим- 
ликлардан хдйвонларга ва одамга ўтади. Атомлар организмдан-брганизм- 
га ўтиб неча миллион йиллар давомида ҳаёт даврасида сакланиб боради, 
изотоплар тўғрисидаги кейинги маълумотлар шуни тасдиклайди. Органик 
бирикмалар таркибига элементларнинг маълум изотоплари киради. Водород- 
нинг учта изотопи — 1Н, 5Н, аН дан биринчиси актив бўлади, у иккинчиси- 
га караганда 6 баравар тезроқ реакцияга киришади. Табиатда кислород- 
нинг учта изотопи: 160 , 1' О, |аО, бор. |вО кислород ҳаммасидан енгил бў- 
либ, сув таркибига киради ва фотосинтезда иштири^ этади. Органик мод- 
далар таркибига |2С кириши, лекин анорганик процессларда |3С иштирок 
этиши маълум.
Химиявий элементларнинг тирик организмларда тўпланиши. шунннг 
дек, ўлик организмлар чириши натижасида уларнинг ажралиб чикиши био- 
ген миграцняга хосдир. Ҳар бир биогеоценозда элементларнинг биологик 
давра бўйлаб айланишини — тўпланиб бориши ва минераллашини куэа- 
тиш мумкин. Яшил ўсимликлар м авжуд бўлганда к у р у к л и к юзасида ва ден- 
гизнинг юкори катламларида тирик моддалар ҳосил бўлиб туриши мине- 
ралланишдан устун туради. Ер юзасининг ўсимлик қоплами атмосфера би- 
лан гидросферадаги карбонат ангидриддан углеродни ажратиб олади. Туп- 
рокда ва денгизнинг чу ку р кисмида минералланиш устун туради. Ор- 
ганизмлар (бактериялар, споралар, уруғлар, ҳашаротлар, кушлар, балик- 
лар ва б ош кал ар)нинг тарқалиши ва бир жойдан иккинчи жойга кўчнши 
атомлар миграциясини кучайтиради. Кушлар, баликлар, ҳашаротларнинг 
узо к-узок жойларга бориб колиши химиявий элементларнинг бир жойдан 
иккинчи жойга ўтишига сабаб бўлади. Хаёт учун зарур элементларни бир- 
бирига ўтказиб турадиган ўсимликлар билан ҳайвонлар ўзаро муносабати- 
нинг мураккаб занжири барча биогеоценозларда кўринади (25-§ га к а р а н г).
Биоген миграцияга учта ҳаётий процесс: организмларда моддалар ал- 
машинуви, уларнинг ўсиши ва кўпайнши сабаб бўладн.
Атомлар биоген миграциясининг икки тури фарк килинади: биринчи 
турини микроорганнэмлар ва иккинчисини кўп ҳужайрали оргзниэмлар 
юзага келтиради Биринчи турдаги атомлар миграцияси иккинчи миграция-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б и о сф е р я д а м о д д л л е р н и н г л й л е н и ш и аа э н е р ги я н и н г ў э гл р и ш и
113
дан устун туради. Одамзот миграцияиинг учинчи турини эгаллаб олдики, 
бу тури унинг фаолияти таъсири остида боради.
Моддаларнннг давра бўйлаб айланиб юрншида микроорганизмларнинг 
роли. Микроорганиэмларнинг атмосфера, литосфера, гидросферада тар 
калганлиги, тез кўпайиши ва хаёт фаолияти моддаларнинг айланиб юриши 
га таъсир кўрсатиб биосферада ниҳоятда катта роль ўйнайди.
Баъзи бактерияларнинг споралари — 253° да тирик сакланиб колади. 
М айда ва енгил микроорганизмлар ва споралар тропосфера чегарасидан 
ҳам нарига ўтиб кетади. Бактерияларнинг таркалиши кўпайиш тезлигига 
боғлик. I г бактерияда 600 млрд дан ортик индивид бўлади. О зи к моддалар 
етарли бўлиб, бемалол кўпаяверса, битта бактериянинг насли 5 кеча кун 
дузда бутун Д унё океанини тўлдириб юборган бўлар эди Микроорганиэм 
лар тез кўпайиш хусусияти туфайли генетик жиҳатдан жуда ҳам ўзгарув 
чан ва мосланувчан бўлади
Озикланиши ва энергиядан фойдаланишига караб қуйидаги бактерия- 
лар фарк килинади: химиявий бирикмалар энергиясидан фойдаланаднган 

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish