Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов


-расм. Текклозчя Г — симон (а) ва П — симон (б) фильтрлар



Download 13,17 Mb.
bet64/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

4.8-расм. Текклозчя Г — симон (а) ва П — симон (б) фильтрлар.


Иккала ҳолда ҳам индуктизлик ғалтаги — дрос­сель (Др) дан токнинг ўзгармас ташкил этувчиси кам қаршиликка учраган ҳолда ўтади. Конденсаторлар эса, ўзгармас токни ўтказмайди. Натижада Rн резисторда ўзгармас кучланиш ҳосил бўлади. Унинг ўзгаришсиз қолиши учун токнинг ўзгарувчан ташкил этувчиси дросселда ютилиб қолиб, Rн нагрузкада кучланиш тушувини ҳосил қилмаслиги керак. Бу ҳол дроссель қаршилиги конденсатор қаршилигидан жуда катта бўлганда содир бўлади:
ва (4.11а)
Бунда ωн—ўзгарувчан ташкил этувчиларнинг энг кичик частотаси. Бу шарт бажарилганда ўзгарувчан ташкил этувчилар асосан индуктивлик ғалтагида энг кўп потенциал тушувини ҳосил қилади ва унинг жуда оз қисми конденсаторга тўғри келади.
Демак, текисловчи фильтр ўзгарувчан ташкил этув- чиларга нисбатан кучланиш бўлгичи вазифасини ба- жарар экан.
«П-симон» фильтрлар (4.8б-расм) нинг ишлаши «Г-симон» фильтрларникидан фарқ қилади. Лекин қулайлик учун уни икки босқичли фильтрлаш деб қа- раш мумкин. Биринчи босқичда С1 конденсатор нагруз­ка резисторига параллель уланган конденсатор (4.5-расм) каби ишласа, иккинчи босқич—« Г — симон» фильтрни ташкил этади. Шунинг учун (4.11 а) тенгсизлик қуйидагича ифодаланиши керак:
ва (4.116)
Кўпинча «П — симон» фильтрларда С1 = С2 = С қилиб олинади.
Демак, «П-симон» фильтрлар «Г-симон» фильтр- ларга қараганда сифатлироқдир. Лекин тўғрилагич элементида токнинг кескин ўзгаришлари кузатиладиган бўлса, «П-симон» фильтрдан фойдаланиш мумкин эмас. Чунки C1 сиғим токни ўтказиб юборади. Бундай ҳолларда фақат «Г-симон» фильтр ишлатилади.
Юқори кучланишли (4—5 кВ дан ортиқ) қурилма- ларда ва айрим кичик кучланишли қурилмаларда дрос­сель ўрнига резистор ишлатилади. Шунда тўғрилагич схемаси соддалашиб, унинг оғирлиги камаяди.

Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish