Р. Расулов умумий тилшунослик ¤збекистон республикаси олий ва ¤рта махсус таълим вазирлиги



Download 0,61 Mb.
bet28/51
Sana17.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#811443
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   51
Bog'liq
УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК (1)

Фойдаланилган адабиётлар



  1. Н.А.Кондрашов. История лингвистических учений. М., 1979.

  2. В.И.Кодухов. Общее языкознание. М., 1974.

  3. С.Усмонов. Умумий тилшунослик. Т., 1972.

  4. Я.В.Лоя. История лингвистических учений. М., 1968.

  5. Т.А.Амирова, Б.А.Ольховиков, Ю.В.Рождественский. Очерки по истории лингвистики. М., 1975.

Гейман Штейнталь
Психологизм

Фалсафий тилшуносликнинг асосчиси б´лган Вильгельм Гумбольдт томонидан тилнинг алоµида шахсларнинг руµий µаёти ва тафаккурига муносабати жиµатидан ´рганилиши Гейман Штейнталь, Потебня, Бодуэн де Куртенэ каби тилшуносларнинг таълимотларида – умуман тилшуносликдаги психологик й´налишда давом эттирилади. Тилшуносликдаги психологик о³имнинг – психологизмнинг энг йирик вакили, асосчиси немис назариётчи тилшунос олими Берлин университети профессори Г.Штейнтальдир (1823 - 1899). У умумий тилшунослик соµасида ´зини Гумбольдтнинг шогирди, унинг ²ояларини давом эттирувчи деб µисоблайди. Психологизм соµасида эса у Иоганн Герберт (1776 - 1841) таълимотининг – ассоциатив психологиянинг давомчиси эди. Айни таълимотга к´ра нарса - µодисалар инсон психикасида ´заро бо²ли³ µолда бир – бирларини эслатадилар, эсга туширадилар.


Тилшуносликдаги психологизм о³ими натурализмни ³атти³ тан³ид остида олди. Психологизм натурализмдан фар³ли унга зид µолда тилни худонинг ёки одам руµининг акси, к´риниши, ифодаси деб тал³ин ³илди. Шунга к´ра тил соф психик, руµий µодиса сифатида баён ³илинди. Психологистлар тилнинг тара³³иётини алоµида шахсларнинг тафаккуридаги, руµиятидаги тара³³иёт билан бо²ли³ деб µисобладилар.
Демак, тилдаги µодисаларнинг асосида ижтимоий µодисалар, ижтимоий тара³³иёт – жамият тара³³иёти эмас, балки индивидуал фаолият, индивидуал тара³³иёт, инсон психикаси, унинг фикрий фаолияти ётади, улар µал ³илувчи роль ´йнайди.
Ана шундай ²оялар, ³арашлар билан ³уролланган психологизм вакиллари, жумладан, Г.Штейнталь таълимотидаги энг муµим ²оя нут³нинг индивидуал акти инсоннинг фаолиятидан, ижтимоий жараёндан ажралганлигидир.
Г.Штейнтальнинг лисоний ³арашлари, таълимоти унинг ³уйидаги ³атор ишларида баён ³илинади. Булар «Тилларнинг таснифи тил ²оясининг тара³³иёти сифатида» (1850), «Тилнинг пайдо б´лиши» (1851), «Грамматика, манти³ ва психология» (1855), «Тил ³урилишининг энг муµим типлари характеристикаси» (1860), «Психология ва тилшуносликка кириш» (1871), «Гумбольдтнинг тилшуносликка оид асарлари ва Гегель фалсафаси» (1848), «Фалсафа, тарих, психология ва уларнинг ´заро муносабати» (1863) ва бош³алар.
Тилшуносликдаги психологик о³им вакиллари тилни индивидуал психика фаолиятининг махсус механизми, алоµида инсон онгидаги тасаввурларнинг механизми сифатида ёки хал³ психологиясининг специфик намоён б´лиши сифатида тал³ин ³илишларини талаб ³иладилар.
Ушбу ²оянинг дастлабкиси индивидуал психологизм билан бо²ланиб, бунда алоµида индивид ва унинг психикаси асос б´либ µисобланади. Ушбу ²оянинг кейингиси эса ижтимоий психологизм билан бо²ланади. Ижтимоий психологизмнинг ди³³ат марказида хал³, жамият, миллат туради.
Хуллас, тилшуносликдаги психологик й´налиш натуралистик й´налиш таълимотига ³аршилик к´рсатувчи о³им сифатида, ³иёсий – тарихий тилшуносликнинг психологик й´налиши сифатида юзага келди ва тилшуносликдаги лисоний биологизмни четлаштирди.
Г.Штейнталь индивидуал психологизм вакили сифатида майдонга келди.
Г.Штейнталь лингвистик таълимотининг психологик асоси б´либ, И.Гербертнинг ассоциатив психологияси µисобланади. Ассоциатив психология инсон онгининг барча фаолиятини тасаввурлар муносабатига, психик ассоциациялар, ало³алар механизмига бо²лайди, с´зни эса тасаввурлар комплекси билан, ассоциациялар билан бо²ли³ деб µисоблайди.
Инсоннинг психик фаолияти фикрлаш жараёни сифатида тасаввурлар ассоциациясидир, ало³асидир, бо²ланишидир.
Психологизм тилни фа³ат тафаккур ³уроли ва фикрни ифодалаш воситаси сифатида белгилайди.
Тил психологик концепциясининг жиддий хатоси тасаввурлар ролининг ошириб юборилиши, тушунчалар ролининг эса пасайтирилиши, камайтирилишидир. Психологизм тилнинг ижтимоий µодиса сифатидаги ´зига хослигини инкор ³илади.



Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish