Р. Расулов умумий тилшунослик ¤збекистон республикаси олий ва ¤рта махсус таълим вазирлиги



Download 0,61 Mb.
bet31/51
Sana17.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#811443
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   51
Bog'liq
УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК (1)

Структурализм

Структурализм - структурал лингвистика ХХ асрнинг 20 йилларининг охирроғида (1926) юзага келиб, ҳозирги замон тилшунослигининг ´зига хос етакчи оқимларидан, й´на-лишларидан бири б´либ қолди. Ушбу тилшунослик тил структурасини (қурилишини) тил назариясининг асоси деб билди.


Структурал лингвистика тилни ишоралар (белгилар) системаси сифатида ´рганади ва унинг шартли белгилик ҳусусияти билангина қизиқади. У тилдаги белгиларнинг муносабатлари, оппозициялари ёки функцияларига алоҳида эътибор берганидан тил бирликларидан бири мавжуд б´лгани учунгина бошқаси мавжуддир деб ҳисоблайди. Структурал лингвистика ´заро муносабатлардан мустақил равишдаги материянинг ёки реалликнинг б´лишини инкор қилади. Шунга к´ра лингвистик бирликлар муносабатлар орқали белгиланиши лозимлигини ³айд этади. Ваҳоланки лингвистик бирликлар бирламчи б´либ, улар орасидаги муносабат шу бирликлар мавжуд б´лгани учунгина мавжуддир.1
¥озирги даврда структурализмнинг асосий мактаблари учта бґлиб, улар Прага структурализми, Америка структурализми ва Копенгаген структурализми номи билан аталади.


Прага стурктурализми

Прага структурализми 1926 йилда Чехословакиянинг пойтахти Прага шаµрида ташкил топди. Айни структурализм умумий тилшуносликда функционал лингвистика номи билан µам юритилади.


Ушбу мактабнинг функционал тилшунослик деб аталиши асосида тил бирликларининг µар бири муайян функцияга эгалиги, уларнинг тилда (нут³да) муайян вазифани бажариш ²ояси ётади.
Функционал лингвистика мактаби вакиллари: В. Матезиус,
Б. Трнка, И. Вахек, Б. Гавранек, Н.С. Трубецкой, Р.О.Якобсон, С.И.Карцевский ва бош³алар.
Прага мактаби таълимотининг асосий ²оялари ³уйидагилар:

  1. Тилшунослик – ґз объектига эга бґлган муста³ил фан.

  2. Тил – система.

  3. Тил – функционал система. Яъни тил муайян ма³садга йґналтирилган ифода воситалари системасидир.

  4. Фонология – назарий фонология. Фонеманинг сґз ва

морфемаларни фар³лаш ³обилиятига эгалиги. Фонема тилнинг энг кичик фонологик бирлиги. Нут³ товушлари фонеманинг моддий символлари, белгилари, фонеманинг нут³даги реаллашиши. Демак, фонема билан товуш фар³ланади.
5. Синхрония ва диахрония. Прага структуралистлари тилни тад³и³ ³илишда, асосан, синхронияни – синхрон методни илгари сурадилар. Шу билан бирга улар тилнинг моµиятини очишда диахронияни – диахрон методни µам µисобга оладилар. Яъни улар диахронияни инкор ³илмайдилар. Демак, тилни – тил µодисаларини, бирликларини таµлил ³илишда синхрония ва диахрония диалектик бо²ли³ µолда олинади.
6. Тил белгиси бґлган сґз – муста³ил бирлик. У вазифасига, номланишига кґра номинатив фаолият маµсули бґлиб, жамиятда номинатив функция бажаради.
7. Тилнинг морфологик системаси морфема билан белгиланади.
8. Гапнинг актуал бґлиниши масаласи ва бош³алар.



Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish