Р. Расулов умумий тилшунослик ¤збекистон республикаси олий ва ¤рта махсус таълим вазирлиги



Download 0,61 Mb.
bet25/51
Sana17.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#811443
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   51
Bog'liq
УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК (1)

Александр Христофорович Востоков

Тани³ли рус тилшунос олими, академик (1841) А.Востоков (1781-1864) ту²ма со³ов б´либ, Санкт-Петербургдаги Румянцев музейи кутубхонасига бошчилик ³илган.


А.Востоков славян тили материаллари асосида тад³и³от ишларини олиб боради. У, айтилганидек, ³иёсий-тарихий методнинг асосчиларидан бири µисобланади.
Олим «Славян тили µа³ида мулоµазалар» (1820), «Рус грамматикаси» (1831), «Вилоят буюк рус тили тажрибаси» (1852) «Черков славян тили лу²ати» (1858-1861) каби ³атор эътиборга лойи³ ишларни яратди.
А.Востоков тад³и³отлари янги бой фактик материалларга асосланган б´либ, славян тилининг тара³³иётига катта таъсир к´рсатди. Шунингдек, ³иёсий-тарихий методнинг ³атъий ³арор топишига µам имкон яратди.
А.Востоковнинг 1820 йилда эълон ³илган «Славян тили µа³ида мулоµазалар» ма³оласи унга катта шуµрат келтирди. Олим бу асарида славян филологиясига оид масалаларга т´хталиб, µинд-Европа тилларининг славян тиллари оиласига мансуб рус тилининг эски славян, поляк ва серб тилларига б´лган муносабатини ани³лайди, изоµлайди.
А.Востоковнинг ³айд этилган ма³оласи тарихий фонетика соµасидаги дастлабки иш µисобланади.
А.Востоков 1842 йилда «Румянцев музейидаги рус ва славян ³´лёзмаларининг тасвири» номли к´п йиллик меµнатининг натижасини эълон ³илади. Ушбу тад³и³отида эски славян тилининг шаµобчалари б´лган болгар, серб, рус ва жанубий рус (украин) тилларини изчиллик билан фар³лайди. Бу эса амалиётда эски славян тилининг тара³³иёти ва ундаги ´згаришларни даврлаштиришга, яъни ³адимги (IX-XIV), ´рта (XV-XVI) ва янги даврларга б´лишга имкон беради.
А.Востоков славян тилларига тарихийлик ну³таи назардан ёндашишни илк бор бошлаб берган олимдир. У тарихий принципга амал ³илган µолда эски славян тилидаги бурун унлиларини ани³лайди, айрим µарфларнинг талаффузини белгилайди, с´з туркумларининг (масалан, сифат, равишдош-ларнинг) пайдо б´лиш ва³ти билан бо²ли³ айрим фикрларни баён ³илади.
Хуллас, Россияда ³иёсий-тарихий тад³и³отлар, славян тиллари оиласига мансуб тилларни ´рганиш, айни тилларни ³иёсий-тарихий метод асосида тад³и³ ³илиш, уларни даврлаштириш кабилар даставвал академик А.Х.Востоков номи билан бо²ли³дир.
Ґинд-Европа тилларини ³иёсий-тарихий ´рганишнинг биринчи даври, айтилганидек, ³иёсий-тарихий методнинг яратилиши ва умумий тилшунослик фанининг асосланиши б´лди.



Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish