Psixik rivojlanish. Psixikada yosh


Тафаккур жараёни ва анализ



Download 66,44 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/86
Sana23.02.2022
Hajmi66,44 Mb.
#154812
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   86
Bog'liq
1.UMUMIY PSIXOLOGIYA ENSIKLOPEDIYA 2020 (3)

Тафаккур жараёни ва анализ.


15.06.2020
12
Тафаккурнинг турлари
Шаклига кура 
Кургазмали-харакатли 
Кургазмали-образли
Мантикий 
Куриладиган масаланинг 
характерига кура
Назарий, амалий
Ижодий элементига кура 
Конвергент, дивергент 
Янгилигига ва 
ноёблигига кура 
Продуктив(ижодий), 
репродуктив 


15.06.2020
13
Кургазмали – харакатли тафаккур

Кургазмали – харакатли тафаккур одамлар 
реал предметлар билан иш килаётган 
пайтдаги фикрлаш жараёнини назарда 
тутади.

Кургазмали – образли тафаккур эса курган 
– кечирган нарсалар ва ходисаларнинг 
аник образи куз олдимизда гавдаланган 
чогда уларнинг мохиятини умумлаштириб 
билвосита акс эттиришимиздир.


15.06.2020
14
Репродуктив ва мантиқий тафаккур

Мантикий тафаккур – бу мавхум тафаккур 
булиб, сузлар, белгилар, гоя ва тушунчаларга 
асосланади. 

Ижодий тафаккур янги гояларни яратишга 
каратилган булиб, унинг натижасида янгилик 
яратилади ёки у ёки бу масала мукаммал 
ечилади.

Репродуктив тафаккур ижодий тафаккурдан 
фарк килиб тайёр билим ва малакаларни 
узлаштиришдан иборатдир. Бундай холда
билимларни куллаш жараёнида уларни 
текшириш, камчилик ва хатоларни топиш, 
танкидий фикрлаш хакида гапирилади. 


15.06.2020
15
Конвергент, Дивергент, 
Тафаккурнинг креактив тури

Конвергент фикрлаш масаланинг ечими факат 
битта булгандаги фикрлашни назарда тутади.

Дивергент тафаккур – у шахсга бир муаммо ёки 
масала юзасидан бирданига бир неча ечимлар 
пайдо булишини такозо этади.

Тафаккурнинг креактив тури – шундайки, 
оддийгина, жунгина нарсаларга бошкача, 
бировларникига ухшамаган тарзда фикрлашга 
имкон беради. Масалан: учта суз берилган –
«калам», «куп», «айик». Учаласини кушиб, янги 
жумлалар тузиш керак.


15.06.2020
16
Дискурсив Интиутув тафаккур

Дискурсив тафаккур бирмунча боскичма – боскич 
очиладиган жараёндир.

Интиутув тафаккур – минимал англанган, боскич 
этаплари аник намоён булмайдиган, тез содир 
буладиган тафаккур туридир. 

Тафаккурнинг индивидуал хусусиятларига билиш 
фаолиятининг мустакиллик, эпчиллик, фикрнинг 
тезлиги билан бир каторда фикрлаш 
фаолиятининг хар хил ва узаро бир – бирини 
тулдирувчи турлари хамда шакллари турлича 
нисбатда таркиб топгани хам киради.



Download 66,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish