Педагогика университети жисмоний маданият кафедраси


Топширикларни қийинлаштириш шартлари ва юкламаларни ошириш шакллари



Download 13,26 Mb.
bet25/181
Sana14.04.2022
Hajmi13,26 Mb.
#550975
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   181
Bog'liq
ЖМН ва М 2 курс мажмуа 2020-2021

Топширикларни қийинлаштириш шартлари ва юкламаларни ошириш шакллари.
Кучига ярашалилик, индивидуаллаштириш ва системалилик прин ципларида биз жисмоний тарбия жараёнида талабларни оширишнинг ай рим шартлари устида тухталдик. Талабларни ошириш ижобий натижа ларга - янги вазифалар ва унга боғлиқ бўлган юкламаларнинг шуғулланув чилар учун кучига яраша бўлсагина, организмга керагидан ортик талаб куймаса, жинси, ёши ҳамда индивиднинг бошқа хусусиятларига мос келсагина олиб келиши мумкинлигини тушуниб олдик. Яна асосий шарт ларидан бири кетма-кетлилик (машқларнинг бирини-бирига мослаб улаш, ўзаро боғлиқлик), машғулотларнинг мунтазамлилиги ва юкламани дам олиш билан оптимал навбатлаш тириш хисобланади.
Шу ўринда пухталиликнинг аҳамиятини ҳам эътибордан четда кол дирмаслигимиз керак. Бунда гап жисмоний сифатларни ривожлантириш асосида ётувчи эгалланган малака ва кўникмаларнинг пухталиги ва орга низмнинг мослашуви (адаптацияси) пухталиги устида боради. Нисбатан янги, мураккаб ва огир машқларга утиш шаклланган малакалар нинг мустахкамланиш даражаси ва юкламаларга мослашу ви оркали бориши лозим. Мустахкамланмаган малака юкламанинг катталигидан тез бўзилиши мумкин (шунингдек, интерференция таъсиридан ҳам). Чунки янги машқларга утиш пайтида ҳам шунга дуч келиш мумкин. Бу, ўз навбатида, янги малакаларнинг шаклланишига тусик бўлади, сабаби улар (малака лар) оёкка туриш учун етарли даражадаги таянчни топа олмайдилар. Шу билан бир қаторда, юклама динамикаси ва морфофункционал ўзгаришлар орасида хавфли мувофиклик вужудга келади.
У ёки бу юкламага организм бирданига ёки озгина вақт ичида (маъ лум дакикаларда) мослашмайди. Шуғулланганликнинг янги, нисбатан юқори даражасига кўтарилиш имкон берувчи адаптация даври учун маълум вақт ўтиб улгуриши керак. Турли функционал ва структурадаги ўзгаришлар учун, кўрсатиб утилгадек, бир хил вақт (муддат) талаб килинмайди.
М. Периш схемаси бўйича энг аввало мускуллар ва безлар таркибида физик-химик ўзгаришлар содир бўлади, шунингдек, нерв системасининг бошқариш функциясида ҳам маълум ўзгариш бўлади. Нерв мускул системасининг алмашинуви-актив хужайраларида функционал ва струк тура узга риш лари учун нисбатан узоқрок (камида бир хафта) вақт керак бўлади. Энг кўп вақт эса, бир ойча, таянч боглов аппарати хужайра ларидаги узга ришларга мосланиш учун керак бўлади. Мослашувнинг бу каби муддатла ри албатта нагрўз каларнинг хажмига ҳам боғлиқдир.
Хулоса қилиб айтганда, юкламалар динамикаси аста-секинлик би лан характерланиши лозим. Бунда юкламаларни аста секин оширишнинг турлича шакилларидан фойдаланиди: тўғри чизик бўйлаб, погонаси мон, тўлқинсимон;
Биринчи ҳолда (тўғри чизик бўйлаб) юклама динамикаси нинг оширилиши хафтадан - хафтага бир хил улчамда (размерда) содир бўлади. Юкламаларни нисбатан юқори бўлмаган темпда ошириш ва машғулотлар орасидаги (аҳамиятли) интервалларни таъминлаш аста-секинлик билан амалга оширилади.
Юклама динамикасини попгнама-погона ошириш қаторасига утка зилган бир неча машғулотларда нисбатан стабиллашув содир бўлганидан сўнг навбатдагисига утилади. “Сакраш» пайтида (навбатдаги погонага) тўғри чизик бўйлаб оширишга нисбатан юклама динамикаси кескин оширилади; лекин бунда мосланиш жараёнларининг бориши енгиллаштирув чи стабиллашуви ходисаси нисбатан сезиларли ифодаланган. Юкламанинг ана шундай динамикаси шакли нисбатан аҳамитли бўлганларини ўзлаштириш имконини беради.

Download 13,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish